HAG/DEN HAAG | 03.06.2010.

NOVE ČINJENICE U PREDMETU ŠLJIVANČANIN?

Žalbeno veće saslušalo iskaz Miodraga Panića, bivšeg načelnika štaba Gardijske brigade JNA, kako bi utvrdilo da li se informacije koje poseduje predstavljaju "novu činjenicu" koja bi omogućila reviziju konačne presude Veselinu Šljivančaninu

Pred Žalbenim većem Tribunala je zahtev Veselina Šljivančanina, bivšeg načelnika bezbednosti Gardijske Brigade i Operativne grupe Jug bivše JNA, za reviziju presude kojom je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistva oko 200 ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, 20. novembra 1991. godine. Šljivančanin je osuđen na kaznu od 17 godina zatvora.

Po pravilima Tribunala, uslov za eventualnu reviziju je postojanje "nove činjenice" koja nije bila poznata u vreme donošenja žalbene presude. Odbrana je tražila reviziju na osnovu saznanja dobijenih od Miodraga Panića, nekadašnjeg načelnika štaba Gardijske brigade koji, tvrde branioci, poseduje informacije nepoznate u vreme donošenja presude. Žalbeno veće je, zbog toga, većinom glasova, odlučilo da sasluša svedočenje kako bi utvrdilo da li se radi o novoj činjenici. Sudija Meron je, na početku današnjeg zasedanja, naglasio da nalog da se sasluša Panić "ne izražava stav veća u odnosu na zahtev za preispitivanje".

Panićevo svedočenje se odnosi na zaključak iz žalbene presude da je komandant Gardijske brigade Mrkšić, u večernjim časovima 20. novembra 1991. godine obavestio Šljivančanina da je povukao vojnu policiju sa Ovčare nakon čega su ratni zarobljenici ostavljeni na milost i nemilost lokalnim teritorijalcima. Na osnovu tog zaključka Šljivančanin je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistva i kazna mu je sa 5 povećana na 17 godina, dok je Mrkšiću potvrđena prvostepena kazna od 20 godina zatvora.

Panić, međutim, tvrdi da je prisustvovao spornom razgovoru i da ni u jednom trenutku nije čuo da je Mrkšić izdao naređenje za povlačenje vojne policije ili ga preneo Šljivančaninu. Panić kaže da bi informaciju o povlačenju, da je izrečena, "upamtio za ceo život", kao što "pamti da tako nešto nije rečeno".

Tužilac Pol Rodžers/Paul Rogers je ironično primetio da se "sećanje poboljšava sa protokom vremena" budući da je svedok danas pružio mnogo više detalja o spornom razgovoru nego što je učinio kada je 2006. godine prvi put svedočio na poziv Šljivančaninove odbrane. Panić je na to i slična pitanja odgovarao da ga do izricanja Žalbene presude - kada je odlučio da stupi u kontakt sa odbranom - "niko nije pitao za sadržinu razgovora Mrkšića i Šljivančanina". Tužilac je takođe sugerisao da svedok ne želi da prizna da je čuo Mrkšićevo naređenje za povlačenje vojne policije pošto bi to njega samog "uplelo" u zločin na Ovčari. Panić je rekao da se ne bi javio Šljivančaninovoj odbrani da se "plašio za svoju odgovornost".

Poslednji deo rasprave protekao je u argumentima strana da li je Panićevo svedočenje nova činjenica. Odbrana tvrdi da jeste i ukazuje da je pitanje Šljivančaninovog saznanja o povlačenju vojne policije postalo aktuelno tek na kraju žalbenog postupka. Tužilaštvo tvrdi da svedočenje nije nova već "dodatna činjenica". O razgovoru je, po tužilaštvu, svedočio sam Šljivančanin koji je izjavio da je 20. novembra 1991. godine oko 20 časova od Mrkšića tražio dalje zadatke. Tužiteljica je zaključila da Panić "umanjuje svoja saznanja i distancira se" kako bi se "zaštitio" od gonjenja zbog čega njegovo svedočenje nije verodostojno i treba ga odbaciti zajedno sa zahtevom za reviziju. Sudije će odluku o zahtevu odbrane doneti "uskoro".