HAG/DEN HAAG | 04.03.2013.
Posle presude Momčilu Perišiću

NI DOSLEDNO NI STROGO

U izdvojenom mišljenju na oslobađajuću presudu Momčilu Perišiću, sudija Liu upozorava da kriterijum "konkretne usmerenosti" - na osnovu kojeg je većina poništila prvostepenu presudu - nije ni dosledno ni strogo primenjivan u sudskoj praksi i ne predstavlja neophodan uslov za dokazivanje odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina. Insistiranje na "konkretnoj usmerenosti" - upozorava sudija Liu - "značajno podiže prag dokazivanja... i omogućava onima koji svesno pomažu najteže zločine da se izvuku od odgovornosti"

Šta bi bio dokaz da je logistička, kadrovska i druga pomoć koju je Momčilo Perišić, kao načelnik Generalštaba VJ pružao vojsci bosanskih Srba, bila "konkretno usmerena" na zločine počinjene u Sarajevu i Srebrenici?

Sudeći po rezonovanju većine u Žalbenom veću (sudije Meron, Ađus/Agius, Ramaroson i Vaz), najbolji dokaz Perišićeve odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina bio bi dokument sa njegovim potpisom u kojem stoji otprilike ovo: "Ratko, evo ti šaljem topove, haubice, minobacače, municiju odgovarajućeg kalibra i školovane artiljerce, pa ti raspali po Sarajevu i razvuci im pamet njihovu".

Takvog dokaza, međutim, nema. Ima "jedino" dokaza da su im iz Srbije slata sva ta oruđa, municija i ljudstvo što, po mišljenju većine, nije bilo "konkretno usmereno" na zločine već na pomoć vojsci bosanskih Srba u njihovim u ratnim naporima. To što je Mladić to zaista koristio za "razvlačenje pameti"... nije odgovornost Perišića, budući da pomoć koju je slao preko Drine nije bila "konkretno usmerena" na zločine i budući da VRS nije bila "isključivo zločinačka organizacija". Većina, istina, dopušta mogućnost da bi za to mogla da bude odgovorna Srbija, ali konstatuje – ne bi se baš reklo sa žaljenjem – da Tribunal nije nadležan da sudi državama.

Sudija Liu se, međutim, ne slaže sa takvim rezonovanjem i zaključcima većine. U svom delimično suprotnom mišljenju, iskusni kineski sudija koji je u Tribunalu od marta 2000. godine ukazuje da kriterijum "konkretne usmerenosti" nije ni dosledno ni strogo primenjivan u sudskoj praksi Tribunala i ne predstavlja neophodan uslov za dokazivanje odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina. Naprotiv,po njemu, "tribunalova sudska praksa ukazuje da se odgovornost za pomaganje i podržavanje može utvrditi i bez uslovljavanja da postupci optuženog budu konkretno usmereni na zločine." Šta više, u prethodnim slučajevima koje je razmatralo Žalbeno veće je, smatra on, "pridavalo krajnje ograničeni značaj" kriterijumu "konkretne usmerenosti".

Zbog svega toga sudija Liu smatra da Pretresno veće nije pogrešilo kada je Perišića proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje zločina koje su zapovednici i pripadnici VRS počinili u Sarajevu i Srebrenici. Po njemu, Perišićeve radnje su "pravi primer" ponašanja koje se kvalifikuje kao pomaganje i podržavanje zločina. Čak i da je "konkretna usmerenost" neophodan uslov za dokazivanje pomaganja i podržavanja, oslobađajuća presuda - zaključuje kineski sudija -ne bi bila odgovarajuća, imajući u vidu "opseg, ključni značaj i kontinuiranu prirodu pomoći koju je Perišić pružao Vojsci Republike Srpske".

Ocenjujući presudu koju je donela većina kao "zaokret" u tribunalovoj sudskoj praksi, sudija Liu upozorava da se time značajno "podiže prag za utvrđivanje odgovornosti za pomaganje i podržavanje". A to, po njemu, podriva samu svrhu tog vida odgovornosti i omogućava onima koji svesno pomažu užasne zločine da se izvuku od odgovornosti.

U prvim reakcijama na najnoviju presudu Žalbenog veća, eksperti za međunarodno krivično pravo ocenjuju da tako obrazložena oslobađajuća presuda Momčilu Perišiću dovodi u pitanje ranije nalaze tribunalovih veća o vezi i odnosima između Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske, kao i da bi mogla dovesti do zahteva za reviziju nekih ranijih osuđujućih presuda.