HAG/DEN HAAG | 11.11.2015.

MLADIĆEVA "KRAJINSKA UVERTIRA" ZA BOSNU

Tokom iskaza predsednika organizacije "Veritas" Save Štrpca, tužilac sugerisao da je Ratko Mladić dok je bio komandant Kninskog korpusa JNA 1991. učestvovao u zločinima nad tamošnjim Hrvatima i nagovestio kako će se ponašati kao komandant srpske vojske u BiH, a svedok odgovarao da je zločina bilo na svim stranama i da su akcije protiv Hrvata preduzimane u sklopu deblokade kasarni JNA. Na pomen Stipe Mesića, optuženi glasno uzviknuo: "Ustaša!"

Svedočeći o Ratku Mladiću iz vremena kada je bio komandant Kninskog korpusa JNA, svedok odbrane Savo Štrbac ga je opisao kao "taktičnog i mudrog oficira". Štrbac u odbranu Mladića govori u svojstvu bivšeg bezbednjaka Teritorijalne odbrane Benkovca, predsednika Komisije za razmenu, sekretara krajinske vlade i aktuelnog predsednika nevladine organizacije "Veritas", koja se bavi popisom srpskih žrtava u Hrvatskoj.

U unakrsnom ispitivanju tužilac je ukazivao na tamniju stranu Mladićevog angažmana u ratu u Hrvatskoj. Sugerisao je da je njegovim dolaskom na čelo Kninskog korpusa promenjen kurs ponašanja JNA koja se odrekla neutralnosti i otvoreno stavila na stranu Srba. U intervjuu bivšeg krajinskog predsednika Milana Martića televiziji BBC iz 1994. godine, koji je predočila optužba, navodi se da je Mladić po dolasku u Knin "ulio Srbima samopouzdanje" i "otvoreno rekao da su oni u pravu". Štrbac, međutim, tvrdi da je JNA bila neutralna do sredine septembra 1991. godine, kada je hrvatska strana odlučila da blokira kasarne jugoslovenske vojske u celoj republici.

Kada je JNA stala na stranu Srba Mladićev korpus je, po dokazima optužbe, učestvovao u napadima na hrvatska sela u kojima su počinjeni brojni zločini nad civilima i sprovedeno etničko čišćenje Krajine. U prilog tome, tužilac je u dokaze uveo više dokumenata, među kojima je novinski članak iz oktobra 1991. u kojem, po informacijama zagrebačkog "Večernjeg lista" Mladić obećava da Drniš više nikada neće biti hrvatski grad i da će se zvati "Ratkovo". Zatim video snimak iz septembra iste godine u kojem predstavnicima Sinja preti da, ako ne ispune njegove zahteve, dotadašnja razaranja sela Kijevo, Vrlika i grada Šibenika neće biti "ni slika" onoga što će učiniti njima. Zatim preti da će Sinju isključiti vodu i struju, što sve, po tužiocu, predstavlja pokaznu vežbu onoga što će kasnije raditi u BiH kao komandant Glavnog štaba VRS.

Krajem septembra i početkom oktobra 1991. Mladić je naredio granatiranje starog gradskog jezgra Zadra, a zatim 18. novembra, kako se navodi u njegovom dnevniku, i napad na sela Škabrnja i Nadin. Po izveštaju hrvatskog medicinskog tima, u Škabrnji je ubijeno najmanje 44, a u Nadinu 7 osoba, starosne dobi od 23 do 92 godine, od čega je bilo pola žena, a nekoliko žrtava je pre ubistva mučeno.

Većinu ovih navoda svedok nije poricao, ali je uvek naglašavao da je žrtava bilo na obe strane i da "niko nije te ljude pobio na spavanju" nego u borbi, a da li se radilo o zločinima, to po njemu treba da utvrdi sud. Branilac je u dodatnom ispitivanju ukazao, a svedok prihvatio, da su pomenute akcije Mladićevog korpusa sprovođene sa ciljem deblokade puteva ili kasarni i drugih objekata JNA u Krajini i Dalmaciji. Zanimljivo je da je jedno od pitanja bilo i ko je u vreme počinjenja navedenih zločina bio predsedavajući Predsedništva SFRJ i vrhovni komandant JNA, samim tim i nadređen Mladiću. Svedok je odgovorio "Stipe Mesić", a optuženi se, iako mu je strogo zabranjeno da govori glasno u sudnici, nadovezao uzvikom: "Ustaša!"

Pred kraj današnjeg zasedanja na klupu za svedoke je vraćen Dragan Kijac, bivši načelnik Resora državne bezbednosti MUP Republike Srpske čiji je iskaz prekinut 21. oktobra.