HAG/DEN HAAG | 17.10.2014.

MILAN MARTIĆ TRAŽI SELIDBU IZ ESTONIJE

Nezadovoljan uslovima u estonskom zatvoru – poput zajedničkih tuširanja, deljenja ćelije sa cimerom, malo vremena za sportske aktivnosti i lošeg medicinskog tretmana – bivši politički vođa krajinskih Srba traži od predsednika Tribunala premeštaj iz Estonije u Dansku, Austriju ili neku treću zemlju sa boljim zatvorskim uslovima

Pet i po godina nakon prebacivanja Milana Martića u Estoniju na odsluženje 35-godišnje zatvorske kazne, njegov branilac se pismom obratio predsedniku Tribunala Teodoru/Theodor Meronu sa zahtevom za preseljenje u drugu zemlju. Martić je, navodi se u pismu, nezadovoljan uslovima u estonskom zatvoru "Tartu", gde mu društvo pravi bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomir Milošević.

Nekadašnji predsednik krajinskih Srba tvrdi da mu u Estoniji nisu omogućeni uslovi za služenje kazne kakve imaju haški osuđenici u drugim evropskim zemljama. Taksativno je naveo šta to drugi imaju a on nema: prikladnu zdravstvenu zaštitu, program resocijalizacije, ćeliju od najmanje 9 kvadratnih metara sa tušem, toaletom, televizorom, frižiderom i kuvalom, zatim neograničen broj odlazaka u zatvorsku šetnju i ključ od ćelije, mogućnost da zaradi platu od nekoliko stotina evra i za kraj, mada ne najmanje važno, korišćenje teretane.

To su uslovi koje, navodi Martićev branilac Predrag Milovančević, imaju optuženici u tribunalovoj Pritvorskoj jedinici, što je standard koji je navodno zacrtan sporazumom Tribunala sa zemljama koje su svoje zatvorske kapacitete ustupile za izdržavanje kazni osuđenih u Hagu. Odbrana, doduše, ne ukazuje na konkretne delove sporazuma, već tvrdi da su Martiću uoči transfera u Estoniju tako rekli tadašnji predsednik i sekretar Tribunala.

Ukazujući na konkretne probleme, odbrana navodi da njihovom klijentu do sada nije ponuđen nikakav program resocijalizacije, niti mu je omogućeno da se zaposli i zaradi novac koji bi mu olakšao komunikaciju sa rodbinom i prijateljima. Najskuplja stavka u tom pogledu su, navodi se, putovanja koja plaćaju članovi porodice, pa je tako "Martićeva kazna ujedno i kazna za njegove rođake". Poslednju posetu imao je, kaže, u septembru 2012. godine. Što se posla tiče, rečeno mu je da bi se za njega moglo nešto naći… tek 2035. godine.

Martiću je nedavno pukao zubni most zbog čega nije mogao da koristi jednu stranu vilice. Zubarski pregled mu je, navodi se u pismu, omogućen nakon šest meseci i to tek posle intervencije srpskog konzulata. Žali se i zbog toga što je bez ikakvog psihijatrijskog pregleda svrstan u kategoriju "agresivnih" zatvorenika, iako do sada nije pravio incidente.

Umesto da ima svojih 9 kvadratnih metara, Martić ćeliju te veličine deli sa cimerom, mora na zajednička kupanja usled čega stigne da se tušira svega četiri minuta. Retko mu je omogućeno bavljenje sportom – svega 40 minuta nedeljno, uz jednočasovnu dnevnu šetnju.

Odbrana se više puta obraćala estonskim vlastima sa zahtevima za poboljšanje zatvorskih uslova, ali bez uspeha, pa je usledilo pismo sudiji Meronu. Zbog svega navedenog traži se sledeće: da Martić odmah bude prebačen u Pritvorsku jedinicu UN u Sheveningenu/Scheveningen dok se ne donese odluka o transferu u novu državu gde bi služio kaznu. Najpovoljnije nove zemlje-domaćini po odbrani bi mogle biti Danska ili Austrija, ali i neka druga u kojoj bi bili zadovoljeni zatvorski uslovi kakve Martić priželjkuje.

Bivši predsednik krajinskih Srba pred Tribunalom u Hagu je osuđen na 35 godina zatvora zbog progona, ubistava i deportacija, kao i zatvaranja nesrba u neljudskim uslovima.