HAG/DEN HAAG | 27.08.2002.

MASAKR U ZATVORU DUBRAVA

Na suđenju Slobodanu Miloševiću otvoren slučaj zatvora u Dubravi, gde je maja 1999. ubijeno više od sto albanskih zatvorenika. Optužba i optuženi se slažu da se masakr dogodio, ali iznose dijametralno suprotne verzije okolnosti u kojima su ti ljudi stradali

Jedna od retkih stvari u kojoj između optužbe i optuženog Slobodana Miloševića nema spora jeste da je između 19. i 23. maja 1999. u zatvoru Dubrava kod Istoka ubijeno više od sto zatvorenika - kosovskih Albanaca. Veoma je, međutim, sporno ko je odgovoran za taj masakr. Po optužbi, to su srpske snage bezbednosti, a po optuženom masakr je rezultat NATO bombardovanja.

Svoju tezu optužba je danas počela da dokazuje svedočenjem Jusufa Krasnićija/Krasniqi, jednog od oko hiljadu zatvorenika Dubrave u maju 1999. Krasnići je uhapšen septembra 1998. a sredinom marta sledeće godine osuđen je na godinu dana zatvora zbog učešća u "terorističkoj zaveri", odnosno zbog pripadništva Oslobodilačkoj Vojsci Kosova (OVK).

Prema Krasnićijevom svedočenju, u krugu zatvora i njegovoj okolini bili su raspoređeni tenkovi, oklopni transporteri i protiv-avionski topovi koji su tokom aprila 1999. - prema njegovim rečima - "provocirali" avione NATO u napadima na ciljeve u opštini Istok. Prvi vazdušni napad na sam zatvor izvršen je 19. maja i tom prilikom su, tvrdi Krasnići, poginula tri zatvorenika. Dva dana kasnije došlo je do dugotrajnijeg i žešćeg bombardovanja u kojem je stradalo još 19 do 20 albanskih zatvorenika, kao i nekoliko članova zatvorskog osoblja. Većina zatvorskih objekata je uništena ili teško oštećena.

Sutradan, 22. maja ujutro, zatvorenicima je naređeno da se postroje na sportskom terenu u zatvorskom kompleksu i rečeno im je da će biti evakuisani u Niš. Samo što su se postrojili, tvrdi Krasnići, policajci su sa stražarskog tornja i zatvorskih zidova počeli da na njih bacaju ručne bombe i da ih zasipaju vatrom iz ručnih bacača i polu-automatskih pušaka. Paljba je trajala desetak minuta i onda je nastupila kratka pauza, dok su policajci menjali šaržere na svojim puškama, što su Krasnići i drugi zatvorenici iskoristili da sa čistine sportskog terena pobegnu u prostor između zgrada, gde su bili zaklonjeni. Pucnjava se zatim nastavila i tog dana je, prema Krasnićijevim procenama, ubijeno 97 i ranjeno najmanje 150 ljudi, od kojih su mnogi kasnije podlegli povredama.

Noć između 22. i 23. maja zatvorenici su, svedočio je Krasnići, proveli zabarikadirani u ruševinama zatvorskih objekata, podrumu kuhinje i kanalizacijskim šahtovima. Rano ujutro policajci i paravojnici su, tvrdi svedok, ubacivali bombe u šahtove i tako poubijali one koji su se u njima skrivali. Zatim su, bombama i pucnjavom, prisilili zatvorenike da izađu iz kuhinjskog podruma i drugih mesta na kojima su se skrivali i sve ih sa podignutim rukama sproveli do sportske dvorane. Ubrzo su se pojavili novinari kojima je rečeno da je sve to učinio NATO. Sledećeg dana, 24. maja 1999., oko 800 preživelih zatvorenika Dubrave je prebačeno u druge zatvore u Srbiji. Prema Krasnićijevoj računici, u ta dva dana ubijena su ukupno 153 zatvorenika.

Ovoj verziji tužilaštva Milošević se suprostavio zvaničnim verzijama srpskog Ministarstva pravde i Okružnog suda iz Peći, prema kojima su iz ruševina bombardovanih zatvorskih objekata "ukupno iznesena 93 leša" zatvorenika - žrtava NATO. U prilog tome Milošević je prezentirao i niz fotografija snimljenih u Dubravi nakon što su zatvorenici evakuisani, za koje je Krasnići rekao da su "inscenirane."

Pred kraj današnje rasprave počelo je svedočenje britanske novinarke Džeki Roland/Jacky Rowland, koja je u dva navrata - 21. i 24. maja 1999. - sa ekipom Bi-bi-sija (BBC) i drugim izveštačima posetila zatvor u Dubravi, gde su im lokalne vlasti pokazale "posledice bombardovanja NATO." Njeno svedočenje će se nastaviti sutra.