HAG/DEN HAAG | 14.03.2005.

KRAJIŠNIKOV "LIJEK" ZA NEZAVISNOST BOSNE

Svedok optužbe dr Dragan Đokanović opisuje kako je u oktobru 1991. obavestio Karadžića i Krajišnika o nameri hrvatskih i muslimanskih poslanika da usvoje deklaraciju o suverenosti BiH, na šta mu je tadašnji predsednik Skupštine, a sada optuženi, odgovorio: "Imam ja doktore lijek za to. Imam pravo da zaključim rad skupštine i da je više ne sazovem."

Dr Dragan Đokanović, lekar u policijskoj školi na Vracama u Sarajevu, osnivah Demokratske stranke federalista i poslanik u Skupštini BiH nakon izbora 1990. je na suđenju Momčilu Krajišniku svedočio o događajima koji su prethodili izbijanju rata u Bosni u Hercegovini. Kao bliski saradnik Radovana Karadžića, dr Đokanović je bio svedok tadašnjih ključnih političkih dešavanja u BiH i bivšoj Jugoslaviji.

Predsednik Srbije Slobodan Milošević je tokom 1991. godine dva puta bio u Sarajevu na sastancima republičkih predsednika, nakon kojih je o toku pregovora o rešenju jugoslovenske krize obaveštavao rukovodstvo bosanskih Srba. Prvi takav sastanak je održan 14. februara 1991. godine u prostorijama SDS u Sarajevu. Slobodan Milošević je, tvrdi svedok, insistirao da pored Radovana Karadžića, Biljane Plavšić i Momčila Krajišnika, sastanku prisustvuje i dr Đokanović. Milošević ih je obavestio da "Tuđman i Kučan neće ni da razgovaraju o federaciji" ali "da je zadovoljan izjavom Izetbegovića da će Bosna i Hercegovina ostati u četvoročlanoj federaciji i da neće doći do krvoprolića kao i "da je teško moguća opcija da hrvatski političari prihvate Krajinu."

Srpska delegacija se isto popodne vratila u Beograd a sledećeg jutra je u sarajevskom "Oslobođenju" objavljen intervju sa Radovanom Karadžićem u kome je on izjavio da "kako je prirodno da pada kiša, tako je prirodno da svi Srbi žive u istoj državi." Ovaj intervju bosanski mediji su, svedočio je Đokanović, protumačili kao deklaraciju zajedničkog cilja koji je dogovoren na sastanku sa Slobodanom Miloševićem a ustvari se radi o "nekorektnom i samoinicijativnom potezu dr Karadžića."

Momčilo Krajišnik, u to vreme predsednik Skupštine BiH, je na to mesto, tvrdi svedok, došao na intervenciju Radovana Karadžića. Svedok i Karadžić su razgovarali o ponudi Alije Izetbegovića da predstavnik Srba zauzme mesto predsednika Skupštine BiH ili predsednika Predsedništva. Karadžić je tom prilikom insistirao da prihvate mesto predsednika Skupštine jer, kako je rekao, "naš čovek može da spreči donošenje deklaracije o nezavisnosti u Skupštini." Insistirao je, takođe, da se na to mesto postavi Krajišnik, govoreći kako su "njih dvojica slični, a i roditelji su im slični." Krajišnik je, tvrdi svedok, vešto koristio svoju funkciju, naročito u medijima. Čak ga je i Slobodan Milošević pohvalio prilikom sledećeg sastanka sa rukovodstvom bosanskih Srba u Sarajevu u junu 1991. godine da je "najbolji predsednik Skupštine u Jugoslaviji."

Uloga Krajišnika je, tvrdi svedok, došla do izražaja tokom "prelomnih trenutaka" u Skupštini 14. oktobra 1992. godine. Nekoliko dana ranije svedok je saznao da hrvatski i muslimanski poslanici pripremaju usvajanje deklaracije o nezavisnosti, kako bi mogli da je odnesu na pregovore u Hag. Svedok je o tome obavestio Karadžića i Krajišnika koji "su bili mirni i nisu delovali iznenađeno." Krajišnik je samo prokomentarisao: "Imam ja doktore lijek za to, imam pravo da zaključim rad skupštine i da je više ne sazovem." Skupština je međutim nastavila rad i pošto je Krajišnik zaključio sednicu i Srpski poslanici demonstrativno napustili salu. Svedok je sa Karadžićem i Krajišnikom usvajanje deklaracije gledao na televiziji u kabinetu predsednika Skupštine. "Bili smo poraženi, nismo komentarisali, samo smo hteli da napustimo zgradu pre ostalih poslanika", svedočio je danas Đokanović.

Svedočenje Dragana Đokanovića će se nastaviti do kraja sedmice.