HAG/DEN HAAG | 01.10.2014.

KOTOR VAROŠ: ZLOČIN PO ZLOČIN – GENOCID

Tužilac ne spori navode Obrada Bubića, svedoka Mladićeve odbrane iz Kotor Varoši, da je u julu 1992. godine tokom 15 dana bio zatočen, izgladnjivan i premlaćivan od strane pripadnika Armije BiH, ali ukazuje na ubistva, zatočavanja, silovanja, uništavanje verskih objekata i druge zločine koji su 1992. godine, po optužnici, u toj opštini dosegli razmere genocida

Bivši pripadnik vojske bosanskih Srba iz Kotor Varoši Obrad Bubić je u izjavi timu odbrane opisao da je 4. jula 1992. godine prisustvovao sahrani poginulih srpskih boraca u napadu na selo Večići. Na povratku sa sahrane sa još trojicom pripadnika vojske i policije upao je u zasedu Armije BiH i jedini preživeo napad. Tada je, međutim, zarobljen i "zverski pretučen" od strane Muslimana i Hrvata koje je od ranije poznavao. U zarobljeništvu je, kaže, držan 15 dana bez hrane i uz stalna premlaćivanja. Nakon puštanja i oporavka, priključio se Prvoj kotorvaroškoj brigadi.

Tužilac Traldi u unakrsnom ispitivanju nije negirao svedokove navode o zatočeništvu, već se koncentrisao na nasilje nad nesrbima u Kotor Varoši, jednoj od šest opština u kojoj su, po optužnici protiv Mladića, zločini dosegli razmere genocida.

Tužilac ga je suočio sa tvrdnjom da se u neposrednoj blizini mesta na kojem je do zarobljavanja držao stražu, dogodilo više zločina. Prvo, da su okolni stanovi i kuće pretresani i iz njih izvođeni nesrbi, zatim da su Hrvati i Muslimani držani u zatočeničkom objektu u obližnjoj pilani, kao i da je katolička crkva spaljena. Bubić priznaje da su neki ljudi izvođeni iz kuća, ali negira da se radilo o kampanji. Dalje, u pilani je, tvrdi, bio "sabirni centar" za ljude "koji su izrazili želju" da napuste Kotor Varoš, a crkva je, priznaje, spaljena 2. jula 1992. godine, ali je posle rata dovedena "u prvobitno stanje".

Zločini nad nesrbima su, po tužiocu, nastavljeni i nakon Bubićevog povratka iz 15-dnevnog zatočeništva, pa je sredinom avgusta 1992. godine grupa Muslimana iz sela Hanifići zatvorena u lokalnu džamiju i streljana. Svedok kaže da je "nažalost čuo" za taj događaj, ali da ne zna ko je počinio i naredio ubistvo.

Zločin silovanja devojke iz hrvatskog mesta Orahovo dogodio se, navodi tužilac, u svedokovoj vikendici u selu Dabovci 28. juna 1992. godine. Protiv četvorice počinilaca optužnica je podignuta još 1993. godine, ali do danas nisu osuđeni, pa je slučaj nedavno preuzeo Državni sud BiH, s tim da je jedan od osumnjičenih u međuvremenu umro. Bubić kaže da se silovanje "nažalost" zaista dogodilo, ali da je on za to saznao tek pre tri godine. Nakon saznanja, sreo je, kaže, na ulici jednog od počinilaca – Ostoju Markovića. "Sva je sreća da mi je pobegao, inače bih bio spreman da ga davim", rekao je Bubić i dodao da će, kada se bude pojavio kao svedok u tom predmetu, tražiti da se počinioci najstrože kazne.

Tužilac je u dokaze uveo dokument Centra službi bezbednosti iz Banja Luke iz maja 1993. godine u kojem se navodi da je od 10.640 Hrvata u opštini Kotor Varoš ostalo oko hiljadu, a od 11.160 Muslimana njih oko 4.500. Broj Muslimana se, po drugom policijskom dokumentu, do sredine naredne godine dodatno smanjio na 3.700. Tužiočeva teza je da su Muslimani i Hrvati napuštali svoje kuće u strahu od zločina od kojih su neki danas navedeni, a Bubić, poput mnogih svedoka Mladićeve odbrane, sugeriše da su u ratu svi strahovali za bezbednost i selili se na teritorije pod kontrolom svojih sunarodnika.

U drugom delu današnjeg zasedanja počeo je iskaz Branka Davidovića, komandanta bataljona, zatim i pomoćnika komandanta Šeste krajiške brigade iz Sanskog Mosta.