HAG/DEN HAAG | 01.08.2014.

KARADŽIĆ TRAŽI "NOVI MEČ"

Pošto mu je nije uspeo pokušaj diskvalifikacije svih sudija Pretresnog veća, Karadžić uputio novi zahtev za ponovnim suđenjem zbog "komulativnog efekta" tužiočevih propusta da mu na vreme obelodani dokazne materijale, uključujući i one potencijalno oslobađajućeg karaktera

Pretresno veće je odbacilo zahtev optuženog Radovana Karadžića, koji je tražio diskvalifikaciju kompletnog Pretresnog veća: stalnih sudija Kvona/Kwon i Morisona/Morrison, kao i ad litem sudija Berda/Baird i Latanci/Latanzzi, budući da im je, po njemu, 16. jula ove godine istekao mandat koji im je poverila Generalna Skupština UN. Karadžić, naime, smatra da je Savet bezbednosti UN postupio mimo svojih ovlašćenja kada je u decembru prošle godine produžio ovim sudijama mandat do kraja ove godine, odnosno do okončanja suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske.

U odluci kojom je taj zahtev odbačen navodi se da sudije Tribunala bira Generalna Skupština, kao i da Statut predviđa mogućnost njihovog reizbora, ali ne propisuje ko je za to nadležan. Pozivajući se na odluku Žalbenog veća u predmetu Krajišnik, Pretresno veće navodi da je Savet bezbednosti nadležan da donosi i sprovodi odluke, uključujući odluke u vezi sa mandatom sudija Tribunala. Veće, takođe, podseća Karadžića da je Generalna Skupština 2013. godine potvrdila Rezoluciju Saveta bezbednosti kojom je mandat sudija produžen do 31. decembra 2014. godine.

Karadžić, međutim, ne odustaje, pa je u međuvremenu podneo zahtev kojim traži novo suđenje zato što je tužilaštvo u više navrata "prekršilo obavezu obelodanjivanja" oslobađajućeg materijala. Odbrani je, zbog toga, pričinjena šteta a princip pravičnosti suđenja je narušen.

Karadžić je u avgustu 2012. godine podneo sličan zahtev koji je Veće odbacilo ukazujući da obim pričinjene štete ne iziskuje novo suđenje. Po Karadžiću, tužilaštvo je u proteklih pet godina 73 puta prekršilo obavezu obelodanjivanja i to nastavlja da čini, što je proizvelo negativne "kumulativne efekte" za pripremu njegove odbrane.

Tribunal, zaključuje Karadžić, počiva na ideji da "kažnjivo ponašanje prestaje kada se nekažnjivost zaustavi". Zbog toga smatra da isto načelo treba primeniti i na tužilaštvo u njegovom slučaju. Veće je, ukazuje Karadžić, "čuvar prava optuženog na pravično suđenje" i ne treba da "postiđeno gleda na drugu stranu". "Neuspešno obelodanjivanje vodi neuspešnom suđenju", zaključuje Karadžić, i traži novo suđenje kao pravni lek za kontinuirano kršenje obaveze obelodanjivanja oslobađajućeg materijala.

Bivši predsednik Republike Srpske se tereti za dvostruki genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini. Tužilaštvo i odbrana su zaključili izvođenje dokaza a početak iznošenja završnih reči je zakazan za 29. septembar ove godine, nakon čega se za optuženog gase "svetlosti pozornice". Karadžić zato nastoji da se izbori za "novi meč" ili barem "produžetak" starog, kako bi osigurao produženo prisustvo na pozornici, to jest u sudnici ijavnosti.