HAG/DEN HAAG | 16.01.2007.

KAKO JE NASTAO MIT O NEPOZNATOM IZVRŠIOCU MASAKRA MARKALE 2

Dejvid Harland, svedok optužbe na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću, u unakrsnom ispitivanju rekao da je 28. avgusta 1995. savetovao generalu Rupertu Smitu da izjavi da "nije jasno ko je ispalio granate" na Gradsku pijacu u Sarajevu, kako "ne bi alarmirao bosanske Srbe" i najavio im da predstoje vazdušni udari NATO

Dejvid/David Harland, bivši šef civilog sektora UN u BiH, priznao je danas odgovornost za nastanak mita o tome da UNPROFOR nije utvrdio ko je ispalio minobacačke granate koje su 28. avgusta 1995. godine dovele do masakra poznatog kao "Markale 2" - ubistva 43 i ranjavanja 75 osoba na ulazu u Gradsku pijacu u Sarajevu. Masakr "Markale 2" je, inače, jedan od 15 "ilustrativnih primera" kampanje granatiranja Sarajeva, navedenih u optužnici protiv tadašnjeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, generala Dragomira Miloševića.

Taj mit, koji se održava već više od deset godina, rekao je Harland odgovarajući na pitanja Miloševićevog branioca, beogradskog advokata Branislava Tapuškovića, je nastao zbog "neutralne izjave" tadašnjeg komandanta UNPROFOR, generala Ruperta Smita/Smith. On je, naime, na dan "Markala 2" izjavio da "nije jasno ko je ispalio granate, mada je već imao tehnički izveštaj obaveštajnog odeljenja UNPROFOR da je izvan razumne sumnje utvrđeno da su one ispaljene sa položaja VRS u Lukavici."

Harlandova odgovornost je u tome što je upravo on savetovao generala Smita da istupi sa "neutralnom izjavom, kako ne bi alarmirao bosanske Srbe koji bi – da je odmah upro prstom u njih – znali da predstoje vazdušni udari NATO na njihove pozicije." A to bi, smatrao je on, ugrozilo bezbednost snaga UN koje su se u tom trenutku nalazile na teritoriji pod kontrolom VRS ili na položajima koji bi mogli da budu izloženi odmazdi srpskih snaga.

Harland je u unakrsnom ispitivanju negirao tvrdnje branioca da je tokom rata u Sarajevu između dve i tri hiljade Srba "ubijeno, zaklano i bačeno u Kazane". Ne negirajući zločine koje su nad Srbima, ali i Muslimanima, počinili "Caco" i njegovi ljudi, Harland je kategorički tvrdio da je "ogromna većina Srba koji su poginuli u gradu, unutar linija sukoba, stradala od artiljerijske ili snajperske vatre sa pozicija Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS."

Ova linija unakrsnog ispitivanja navela je predsedavajućeg sudiju Robinsona da branioca pita "šta je poenta takve odbrane, čak i da su cifre koje iznosi tačne", odnosno "kakvog bi efekta to imalo po odgovornost generala Miloševića za dela kojima se tereti." Tapušković je odgovorio da su "Cacini" zločini izazvali kod Srba veliki strah da bi se to moglo dogoditi i njima ukoliko se nađu pod muslimanskom vlašću, pa su zato "čvrsto držali pozicije oko Sarajeva."

Dok Tapušković tvrdi da su se sarajevski Srbi "više plašili 'Cace" nego bombi", Harland smatra da je "većina Srba htela da napusti Sarajevo, ali to nisu mogli". Razlog zbog kojeg su hteli da odu iz grada je, po njemu, bila "opsada i veliki rizik da mogu poginuti od granata ili snajperske vatre srpskih snaga."

Nakon Dejvida Harlanda, započeto je svedočenje Luja Fortajna/Louis Fortin, potpukovnika kanadske vojske koji je u vreme na koje se odnosi optužnica bio oficir za vezu UNPROFOR sa Sarajevsko-romanijskim korpusom, stacioniran u kasarni u Lukavici.