HAG/DEN HAAG | 31.03.2004.

KAKO JE DERONJIĆ PODELIO SUDIJE

Izdvojena i suprotstavljena mišljenja sudije Šomburga i sutkinje Mumbe o potencijalnim efektima kazne koja je izrečena Miroslavu Deronjiću.

Nadglasavanje sudija nije retkost u Haškom tribunalu. Još u prvoj presudi, u slučaju Duška Tadića, sudije su se podelile u oceni karaktera konflikta, pa je većinom glasova (2:1) optuženi oslobodjen svih optužbi za teške povrede Ženevskih konvencija. Decembra prošle godine general Stanislav Galić je odlukom većine osudjen na 20 godina zatvora zbog granatiranja i terorisanja Sarajevo, a u manjini je ostao sudija Nieto-Navia koji je smatrao da bi bila dovoljna kazna od 10 godina.

Upravo suprotno se, juče, dogodilo u slučaju Miroslava Deronjića: sudije Mumba i Adjijus/Agius operedelili su se za kaznu od 10 godina zatvora i nadglasali sudiju Šomburga/Schomburga koji se zalagao za duplo težu kaznu.

U obrazloženju svog izdvojenog i suprotnog mišljenja, nemački sudija navodi da se tužilaštvo u krivičnom gonjenju i dokazivanju odgovornosti Miroslava Deronjića ograničilo samo na jedan incident u okviru šireg zločinačkog plana. Po Šomburgu, neosporno je postojao plan da se etnički očisti "čitava opština Bratunac, a ne samo selo Glogova." U sprovodjenju tog plana su, po oceni nemačkog sudije, počinjeni i "mnogo teži zločini od onog koji je izvršen u Glogovi" 9. maja 1992., kada su ubijena najmanje 64 civila, veliki deo sela sravnjen sa zemljom i prognano njegovo celokupno bošnjačko stanovništvo. A Deronjić je, kao predsednik lokalnog odbora SDS i Kriznog štaba Bratunca, u tom periodu bio najodgovornija politička ličnost u opštini.

Nakon što je pročitao i proučio sve izjave optuženog i transkripte njegovih svedočenja na drugim sudjenjima pred Tribunalom, sudija Šomburg priznaje da mu je neshvatljivo zašto Deronjić nije optužen kao saučesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je doveo do srebreničkog masakra u julu 1995. Po njemu, samo na bazi Deronjićevih priznanja moguće je utvrditi da postoji osnovana sumnja, dovoljna da se protiv njega podigne optužnica za učešće u tom masakru. Deronjić je, inače, u julu 1995. bio Karadžićev "civilni komesar" za Srebrenicu i u vreme deportacija i masovnih egzekucija bio je najviši predstavnik civilnih vlasti u regionu.

Deronjićevo priznanje, smatra nemački sudija, zavredjuje tek blago ublažavanje kazne. Dokazna vrednost njegovih izjava i svedočenja na drugim sudjenjima će, po Šomburgovoj oceni, ostati "krajnje ograničena, sve dok optuženi na bude spreman da razjasni šta je u njima istinito a šta ne." Podsećajući da je u jednom od svedočenja Deronjić priznao da su neke od njegovih izjava "delimično neistinite", nemački sudija zaključuje da takvu "nezdravu mešavinu istina i laži" ne može da prihvati kao osnov za ublažavanje kazne. Šomburg, takodje, izražava sumnju u iskrenost Deronjićevog pokajanja i ukazuje da je nakon priznanja krivice, iz svedočenja u svedočenje nastojao da umanji svoju odgovornost.

U zaključku svog izdvojenog mišljenja, sudija Šomburg navodi da bi svaka kazna manja od 20 godina zatvora predstavljala podsticaj političarima da - ukoliko se nadju u situaciji u kakvoj se u vreme zločina našao Deronjić - postupe na isti način. Znajući da će, čak i ukoliko budu izvedeni pred sud - moći da se iskupe time što će "priznati nešto krivice" i "dati neke informacije" tužilaštvu.

Neslaganje sudije Šomburga sa odlukom većine navelo je sutkinju Florans/Florence Mumba iz Zambije da presudi priloži i svoje izdvojeno mišljenje u kojem obrazlaže zašto je glasala za blažu kaznu Deronjiću. Cilj medjunarodne pravde, navodi sudija Mumba, "nije nepravična odmazda", jer bi se u tom slučaju odustalo od pomirenja i mira. Cilj ovog Tribunala, smatra ona, "nije osveta, u kojoj bi se pero koristilo kao vatreno oružje" kako bi se uvažila stradanja žrtava. To bi, po njoj, vodilo prihvatanju "pogrešnog shvatanja da se mržnja može pobediti mržnjom." Izricanje teških kazni optuženima koji su priznali krivicu bi, smatra sudija Mumba, predstavljalo osvetu. Priznanje krivice je, po njoj, "prvi korak ka rehabilitaciji počinioca zločina i pozitivan faktor u procesu pomirenja."