HAG/DEN HAAG | 18.01.2000.

ISTORIJAT ARKANOVIH "KONTAKATA" SA HAŠKIM TRIBUNALOM

U protekle tri godine, predstavljajući se kao Arkanov "pravni zastupnik", Đovani Di Stefano je u više navrata kontaktirao Tribunal i njegovo tužilaštvo tražeći od njih uvid u razna dokumenta. Sve što je dobio bila je "pismena potvrda" od 27. maja 1997. da "g. Ražnatović nije na listi javno optuženih." Zapečaćena optužnica je usledila nepuna četiri meseca kasnije

Željko Ražnatović Arkan je, po svemu sudeći, bio veoma osetljiv na sliku koju su o njemu stvarali zapadni mediji, pa su njegovi prvi posredni kontakti sa Haškim tribunalom bili, uglavnom, provocirani novinskim tekstovima i televizijskim emisijama u kojima je prikazivan kao "ozloglašeni ratni zločinac."

Prvi pismeni trag o njegovim navodnim kontaktima sa Tribunalom bilo je Arkanovo pismo uredništvu "Gardijana", objavljeno septembra 1996, nakon što ga je ugledni londonski dnevnik proglasio "ratnim zločincem." Arkan u tom pismu navodi da je, istina, "bio pod istragom", ali da haško tužilaštvo nije došlo do dokaza o njegovim navodnim nedelima te da, "koliko on zna, tužilac nema nameru da protiv njega podiže optužnicu." Ričard Goldston/Richard Goldstone, kome je upravo isticao mandat tužioca, je u razgovoru sa ovim dopisnikom to ovako prokomentarisao: "G. Arkan, očito, zna više od mene." Nekih osam meseci kasnije, nakon polučasovne emisije CNN u kojoj je Željko Ražnatović televizijskom slikom i rečima Kristijan Amanpur/Christian Amanpour i njenih sagovornika Ričarda Holbruka/Richard Holbrooke i Šerifa Basiunija/Charif Bassiouni (predsednika Komisije eksperata UN), prikazan kao "osvedočeni ratni zločinac", Arkanov "pravni zastupnik" i "spoljno-politički portparol" Đovani/Giovanni Di Stefano je - u nameri da tuži CNN - od Tribunala tražio potvrdu da Ražnatović nije optužen.

Kako je tekao taj kontakt ispričao nam je tadašnji portparol Tribunala a sada šef njegove Informativne službe Kristijan Šartije/Christian Chartier. Di Stefano ga je, kaže Šartije, pozvao telefonom i pitao da li bi mogao da mu napismeno potvrdi da g. Ražnatović nije na listi optuženih za ratne zločine.

Nakon toga, Di Stefano je tužilaštvu uputio faks, sa vrlo pažljivo formulisanim pitanjem: "Možete li da potvrdite da do trenutka kada to pišete nije od strane Tribunala izdat nalog za hapšenje g. Ražnatovića?" Da se tužilaštvu slučajno ne bi "omaklo" da napiše nešto više, Di Stefano je precizirao da ga ne interesuje da li je, možda, g. Ražnatović trenutno pod istragom. I da ga je interesovalo, ne bi, naravno, dobio na to odgovor. Budući da je lista javno optuženih javni dokument, Šartije je 27. maja 1997. Arkanovom portparolu i pravnom zastupniku uputio sledeću "izjavu o očiglednom ":

"Dragi gospodine, kao odgovor na vaše telefonsko raspitivanje i faks koji ste danas poslali, i kao nastavak naše telefonske konverzacije, obaveštavam vas, kao što ste tražili, da ime Ražnatović nije na listi osoba koje je do sada optužio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. U prilogu vam dostavljam listu optuženih koja je javni dokument. Iskreno vaš..." Na konferencijama za štampu u Beogradu, na kojima je najavljivao tužbu protiv CNN, Di Stefano je mahao tom faks- porukom, predstavljajući je kao "krunski dokaz" da je Arkan "čist" pred licem međunarodne pravde.

"Zapečaćena" optužnica je usledila nepuna četiri meseca kasnije. Kada je, krajem marta prošle godine, tadašnji glavni tužilac Luiz Arbur/Louise Arbour obelodanila postojanje optužnice protiv Željka Ražnatovića Arkana, Di Stefano se ponovo oglasio, ovog puta sa zahtevom da mu tužilaštvo dostavi "kopiju optužnice i pratećeg dokaznog materijala."

Mada se predstavljao kao "pravni zastupnik" optuženog, u tužilaštvu su, kažu, stekli utisak da se "teško snalazi u pravnim pitanjima." Zamenik glavnog tužioca, Grejem Bluit/Graham Blewitt, potvrdio je haškom dopisništvu agencije SENSE da se Di Stefano "u više navrata" sa takvim zahtevom obraćao tužilaštvu, te da mu je u svakoj od tih prilika odgovoreno da će sve tražene i druge dokumente g. Ražnatović i njegovi pravni zastupnici "dobiti onog trenutka kada se optuženi pojavi pred sudijama Tribunala." Nakon što mu je to 5-6 puta ponovljeno, Di Stefano je shvatio poruku i prestao da opseda tužilaštvo, a u međuvremenu je i sam uhapšen zbog nekih "mutnih poslova" u Italiji.

Bluit isključuje da je, u tim kontaktima, bilo reči o "nagodbi" između tužioca i optuženog, a u cilju "pridobijanja" Arkana da svedoči protiv Miloševića i ostalih optuženih srpskih lidera, o čemu se proteklih dana dosta spekuliše. Prvo, precizira Bluit, "nikada nismo očekivali da bi, u slučaju hapšenja, Arkan na bilo koji način sarađivao sa tužilaštvom." Drugo, dodaje zamenik glavnog tužioca, "prilikom podizanja optužnice protiv Miloševića i ostalih, pitanje svedočenja Arkana i sličnih se uopšte nije postavljalo." Što će reći da za dokazivanje njihove krivice tužilaštvo raspolaže sa dovoljno pouzdanih svedoka i materijalnih dokaza. Konačno, Bluit ukazuje da Statut Tribunala ne ostavlja prostora takvim "nagodbama": naime, nakon što je optužnica podignuta, tužilac više nije u mogućnosti da optuženom bilo šta ponudi. Sve što može jeste da, na samom suđenju, predloži manju kaznu za optuženog koji sarađuje sa tužilaštvom, a na sudijama je da odluče da li je takav predlog opravdan i da li će ga prihvatiti.

Mirko Klarin