HAG/DEN HAAG | 11.03.2003.

INAUGURISAN STALNI MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD

Istorijski trenutak, na koji se čekalo više od 50 godina – Kanadjanin Filip Kerš prvi predsednik MKS - Doprinos Haškog tribunala stvaranju stalnog svetskog krivičnog suda

Prvih 18 sudija stalnog Medjunarodnog krivičnog suda (MKS), koje je generalni sekretar UN Kofi Anan/Annan nazvao "otelotvorenjem naše kolektivne savesti", položilo je danas zakletvu da će svoje dužnosti obavljati "časno, odano, nepristrasno i savesno". Nakon polaganja zakletve, sudije su se na kratko povukle da bi izabrale prvog predsednika MKS, Kanadjanina Filipa Kerša/Phillipe Kirsh, kao i dva potpredsednika, tačnije potpredsednice: Elizabet/Elizabeth Odio-Benito iz Kostarike i Akuu Kuanjehu iz Gane.

Svečana inauguracija prvog svetskog krivičnog suda, nadležnog za genocid i druge ratne zločine počinjene nakon 1. jula 2002. bilo gde u svetu, obavljena je danas posle podne u "Dvorani vitezova" holandskog Parlamenta u Hagu, u prisustvu kraljice Beatriks/Beatrix, generalnog sekretara Anana i brojnih zvanica iz celog sveta. Svi govornici - od holandskog premijera Jan Peter Balkenendea, preko jordanskog princa Zeid Al-Huseina/Hussein, predsednika Skupštine država-članica MKS, do generalnog sekretara UN i prvog predsednika MKS - nisu propustili da ukažu na istorijski značaj trenutka na kojih se čekalo više od pedeset godina.

Toliko su, naime, trajali pregovori o stalnom svetskom krivičnom sudu, započeti neposredno nakon što je, na sudjenjima u Nirnbergu i Tokiju za zločine počinjene u II svetskom ratu, uspostavljen princip da se oni koji su odgovorni za teška kršenja medjunarodnog humanitarnog prava ne mogu zaklanjati iza autoriteta države u čije su ime delovali.

Osnivanje i početak rada ad-hoc sudova, najpre za bivšu Jugoslaviju, a potom i za Ruandu, dalo je snažan podstrek naporima za osnivanje stalnog suda jer je, kako je danas istakao prvi predsednik MKS, sudija Filip Kerš, pokazalo da mehanizam medjunarodne krivične pravde može da funkcioniše.

Medju 18 sudija MKS su četiri dosadašnje ili bivše sudije Tribunala za bivšu Jugoslaviju (Klod Žorda/Claude Jorda, Morin Klark/Maureen Clark, Fatumata Diara/Fatoumata Diarra i Elizabet Odio-Benito) kao i dosadašnja predsednica Tribunala za Ruandu, Navanetem Pilaj/Navanethem Pillay.

Da bi Medjunarodni krivični sud počeo da funkcioniše, neophodno je da dobije tužioca, koji bi trebalo da bude izabran na sledećoj Skupštini država-članica, sredinom aprila ove godine. Pozivajući se na iskustva dva ad-hoc Tribunala, za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, generalni sekretar Kofi Anan je posebno naglasio važnost da se na tu funkciju izabere "ličnost najvećeg kalibra" pošto reputacija Suda, posebno u prvoj fazi njegovog rada, "u najvećoj meri zavisi od odluka i javnih izjava tužioca".

Svečanom inauguracijom MKS Hag je, u pravom smislu, postao svetska prestonica medjunarodne pravde. Pored MKS i Haškog tribunala u njemu je sedište i Medjunarodnog suda pravde, najviše pravne instance UN koja presudjuje u sporovima izmedju država.