HAG/DEN HAAG | 21.03.2014.

HRVATSKA: DOVOLJNO DOKAZA O ODGOVORNOSTI BEOGRADA ZA GENOCID

U završnim argumentima druge runde rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, šef hrvatskog pravnog tima ukazao da je izneto dovoljno dokaza o odgovornosti Beograda za genocid nad hrvatskim stanovništvom od 1991. do 1995. Hrvatska traži krivično gonjenje odgovornih, informacije o nestalima, vraćanje zaplenjenih kulturnih dobara i reparacije

Predstavnik Zagreba, britanski profesor Džejms Kraford/James Crawford je danas odgovorio na tvrdnje Beograda da Međunarodni sud pravde nije nadležan da rešava u sporu koji je Hrvatska pokrenula protiv Srbije zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Srbija tvrdi da je nadležnost najvišeg svetskog suda ograničena na period nakon 27. aprila 1992. godine, kada je SR Jugoslavija zvanično konstituisana kao država.

Profesor Kraford je ukazao da se Srbija - u sporu koji je pred istim sudom pokrenula BiH - pozivala na kontinuitet sa SFRJ kao i da je novonastala država bila obavezna da ispunjava sve obaveze iz međunarodnih ugovora nekadašnje federacije. To, po Krafordu, znači da su SR Jugoslaviju sve vreme obavezivale odredbe Konvencije o genocidu.

Budući da je Srbija tvrdila da se hrvatska tužba najvećim delom oslanja na događaje od pre 27. aprila 1992. godine, profesor Kraford je uputio veće na pisani podnesak u kojem su navedeni mnogi zločini počinjeni nakon tog datuma koji su "dokaz kontinuirane genocidne kampanje" protiv hrvatskog stanovništva.

Kraford je naveo primer sela Berak iz kojeg su meštani prisilno izmešteni u maju 1992. godine i naterani da hodaju preko minskog polja kao i ubistva i proterivanja u drugim hrvatskim selima tokom 1993. godine. Srbija je, tvrdi Kraford, i sama priznala da je nakon aprila 1992. počinjeno osam zločina koji se mogu kvalifikovati kao genocid te je sud, ako zaključi da je nadležan samo za događaje nakon tog datuma, i dalje obavezan da o njima presuđuje. Britanski profesor je, na kraju, pozvao sudije da ne dozvole da konvencija o genocidu postane "beznačajna" u slučajevima raspada države kada je njena primena "najneohopdnija" .

U završnim argumentima, šef hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić-Grotić je ukazala da je sudu predstavljeno dovoljno dokaza da je Beograd odgovoran za genocid nad Hrvatima na teritoriji koja je trebalo da postane sastavni deo Velike Srbije. Takođe je, rekla je, dokazano da nije počinjen genocid nad Srbima tokom ili nakon operacije Oluja u avgustu 1995. godine.

Crnić-Grotić je naglasila da je od podizanja tužbe 1999. godine, Srbija negirala odgovornost za zločine iako je Tribunal utvrdio da je srpsko političko i vojno rukovodstvo bilo udruženo u zločinački poduhvat s ciljem uspostavljanja etničke čiste srpske teritorije kroz prisilno premeštanje hrvatskog stanovništva. Zbog "neprihvatanja istine o događajima od pre više od dve decenije, prošlost je i dalje sadašnjost a ne deo istorije", rekla je Crnić-Grotić i naglasila da je Hrvatska krenula napred što, smatra, želi i Srbija ali joj to ne polazi za rukom zato što se kreće "putem poricanja".

"Želimo potpuno pomirenje sa Srbijom, mi smo susedi koje povezuju ljudi, kultura, ekonomija… ali je naš odnos opterećen odbijanjem Srbije da se suoči sa prošlošću, prihvati presude Tribunala i Međunarodnog suda pravde" i izbori se sa nerešenim pitanjima s početka devedesetih, rekla je Crnić-Grotić.

Šef hrvatskog pravnog tima je tražila od suda da se proglasi nadležnim da rešava u odnosu na čitav vremenski period koji pokriva tužba i proglasi Srbiju odgovornom za kršenje Konvencije o genocidu. Hrvatska traži da Srbija podigne optužnice za genocid i pokrene postupak protiv odgovornih za zločine počinjene u Hrvatskoj da prosledi informacije o nestalima hrvatskim građanima, da sarađuje sa Hrvatskom, vrati zaplenjena kulturna dobra i plati reparacije za svu štetu nanetu tokom sukoba.

Rasprava se nastavlja u četvrtak, 27. marta ove godine argumentima Srbije o hrvatskoj tužbi i srpskoj kontratužbi, kojom se Hrvatska tereti za genocid počinjen nad srpskim stanovništvom Krajine tokom i nakon operacije Oluja u leto 1995. godine.