HAG/DEN HAAG | 28.11.2013.

HOĆE LI SE UPORNOST ŠEŠELJU (PONOVO) ISPLATITI

Po ko zna koji put ponovljeni zahtev lidera za "hitno i neodložno" puštanje na slobodu i isplatu odštete možda izgleda beznadežno, ali treba podsetiti da je isto tako nebrojeno puta tražio izuzeće sudija iz veća koja su vodila procese protiv njega, pa mu je u jednom trenutku uspelo

Osokoljen odobravanjem zahteva za izuzeće danskog sudije Harhofa/Harhoff iz veća koje mu sudi za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, Vojislav Šešelj traži da se proces protiv njega obustavi... i da mu se usput isplati nešto novca. Preciznije, traži "hitno i neodložno" puštanje na slobodu i isplatu 12.000.000 (slovima - dvanaest miliona) evra na ime "nematerijalne štete".

Proces protiv lidera srpskih radikala je, podsetimo, u privremenom zastoju koji je uzrokovan prihvatanjem zahteva optuženog da se iz Pretresnog veća izuzme sudija Harhof zbog navodne pristrasnosti ispoljene u privatnom pismu do kojeg su došli mediji. U međuvremenu, na njegovo mesto je imenovan senegalski sudija Nijang/Niang, a zatim je kompletirano veće pozvalo strane da se izjasne o tome kako bi postupak mogao da se nastavi. Drugim rečima, kada i kako da se izrekne prvostepena presuda, ranije zakazana za 30. oktobar, potom odložena nakon diskvalifikacije danskog sudije.

Šešelj smatra da izricanje presude ne treba ni zakazivati, jer su mu povređena prava i "naneta šteta" koja se može ispraviti samo obustavom postupka i plaćanjem odštete. Prvo, navodi da je sudija Harhof izuzet iz celog procesa a ne samo iz izricanja presude, što po njemu znači da je svaka dosadašnja radnja Pretresnog veća "ništavna". Osim toga, sumnja da je Harhof tokom suđenja "razvijao pristrasnost" kod kolega iz veća (predsedavajućeg Antonetija/Antonetti i sutkinje Latanci/Lattanzi). Dokaz za to je, navodi, činjenica da su nakon odluke o izuzeću stali u Harhofovu zaštitu i tražili da se vrati u veće. Zbog toga, po Šešelju, "postoji razumna sumnja" da oni mogu "nepristrasno i pravično" dalje odlučivati u njegovom predmetu.

Dalje, optuženi smatra da sudija Nijang ne može učestvovati u donošenju presude jer nije bio u procesu "ni jedan jedini dan". Navodi da se senegalski sudija "lakomisleno" prihvatio posla koji ne može da obavi iz najmanje dva razloga. Prvo, zato što fizički nije u stanju da se za relativno kratko vreme upozna sa tokom suđenja i dokazima, drugo, jer ne može pravilno da procenjuje verodostojnost svedoka koje nije ispitivao i pratio "spoljne efekte" iskaza, odnosno njihovo ponašanje u sudnici.

U najvećem delu podneska optuženi se žali na kršenje procesnih prava, navodeći argumente koje je u ranijim dokumentima i nastupima u sudnici bezbroj puta ponovio. Od tvrdnje da je optužnica "politička" i podignuta na zahtev Zorana Đinđića, preko navodnog ugrožavanja prava na odbranu do namernog "odugovlačenja" postupka. On je, podsetimo, dobrovoljno došao u Hag 24. februara 2003. godine i od tada se nalazi u pritvoru Tribunala.

Lideru srpskih radikala nije prvi put da traži obustavu postupka i isplatu odštete. Svi dosadašnji zahtevi su odbijeni, a on se očito nada da "za sve postoji prvi put". Baš kao što je odbijen mnogo puta pre zahteva za izuzeće sudije Harhofa, pa se onda našao "u pravo vreme na pravom mestu" i isposlovao odluku u svoju korist po zahtevu upućenom predsedniku Tribunala Teodoru/Theodor Meronu, koji je u spornom pismu danskog sudije označen kao utemeljitelj "novog kursa" oslobađanja ratnih vođa na Balkanu.