HAG/DEN HAAG | 07.10.2013.

HOĆE LI PRESUDA TEJLORU UTICATI NA SUDBINU STANIŠIĆA I SIMATOVIĆA

Optužba zahteva a odbrana se (delimično) protivi da se u spis žalbenog predmeta Jovice Stanišića i Franka Simatovića uvedu delovi presude Specijalnog suda za Sijera Leone Čarlsu Tejloru u kojoj je ignorisan Tribunalov novouspostavljeni standard "konkretne usmerenosti" kao neophodan uslov za osudu po tačkama optužnice za pomaganje i podržavanje zločina

Poslednje presude Haškog tribunala nisu imale uticaja na zaključke Žalbenog veća pred Specijalnim sudom za Sijera Leone, ali bi se moglo desiti da uticaja bude u suprotnom smeru. Tužilac, naime, zahteva da se delovi presude kojom je bivšem predsedniku Liberije Čarlsu Tejloru/Charles Taylor potvrđena 50-godišnja zatvorska kazna uvedu kao dodatni pravni izvor u žalbenom predmetu Jovice Stanišića i Franka Simatovića.

Izričući presudu Tejloru, Žalbeno veće Suda za Sijera Leone je, podsetimo, ignorisalo zaključke iz tribunalove oslobađajuće presude generalu Momčilu Perišiću u kojoj je kao neophodan element odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina navedena "konkretna usmerenost" dela i ponašanja optuženog na njihovo činjenje. Primenjujući isti princip, Pretresno veće Tribunala je oslobodilo bivše šefove Državne bezbednosti Srbije Stanišića i Simatovića odgovornosti za pomaganje i podržavanje, a tužilac smatra da bi za ovaj žalbeni predmet analiza "Tejlorovog veća" bila od koristi. Podneo je zahtev da se kao dodatni pravni izvor uvede 70 stranica konačne presude bivšem predsedniku Liberije.

Odbrana Jovice Stanišića se delimično protivi da se pravni nalazi presude Tejloru uvedu u spis, pošto smatra da nisu relevantni za predmet jer se, po njoj, ne odnose na "konkretnu usmerenost". Jedini deo presude u kojem se govori o "konkretnoj usmerenosti" je, po Stanišićevoj odbrani, "usputni zaključak" Tejlorovog Žalbenog veća da "nema ubedljivih razloga" da odstupe od Statuta suda i odredaba međunarodnog običajnog prava. Po tim odredbama, direktna usmerenost nije element krivičnog dela pomaganja i podržavanja. Odbrana ne ulazi u procenu značaja tog "usputnog zaključka", već se za sada zadržava samo na njegovoj relevantnosti. Ukoliko taj deo presude bude pridodat spisu u predmetu Stanišića i Simatovića, odbrana traži dozvolu da se o tome detaljno izjasni.

O podnescima optužbe i odbrane odlučivaće Žalbeno veće sudije Merona, predsedavajućeg veća koje je - na osnovu standarda "konkretne usmerenosti" - Perišića u februaru ove godine oslobodilo odgovornosti za zločine u Hrvatskoj i BiH. Presudom Tejloru taj standard je odbačen, a tužilac sada praktično traži da Meron i njegovo Žalbeno veće još jednom preispitaju svoj raniji nalaz... i prihvate da su pogrešili.

Jovica Stanišić i Franko Simatović se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem etničkog čišćenja velikih delova Hrvatske i BiH koje je počinjeno uz "doprinos" jedinica pod njihovom kontrolom. Prvostepenom presudom od 30. maja ove godine oslobođeni su po svim tačkama optužnice, uključujući i one koje se odnose na pomaganje i podržavanje zločina. Žalbu je uložila optužba sa zahtevom da se proglase krivima i adekvatno kazne.