HAG/DEN HAAG | 04.09.2012.

GOTOVINA I MARKAČ NI PO INDIVIDUALNOJ NI PO KOMANDNOJ ODGOVORNOSTI

Branioci objasnili zašto smatraju da hrvatski generali ne treba da budu osuđeni za pomaganje i podržavanje zločina u slučaju da Žalbeno veće zaključi da nisu krivi za nezakonit artiljerijski napad na Knin i učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja krajinskih Srba za vreme i nakon operacije "Oluja"

Odbrane Ante Gotovine i Mladena Markača smatraju da njihovi klijenti ne treba da budu osuđeni po alternativnim oblicima odgovornosti ukoliko Žalbeno veće zaključi da nisu krivi za neselektivni artiljerijski napad na krajinske gradove i učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u leto 1995. godine. Alternativni oblici odgovornosti odnose se na potencijalnu krivicu optuženih po zapovednoj odgovornosti koja podrazumeva pomaganje i podržavanje zločina progona, deportacija, ubistava, bezobzirnog razaranja, pljački, okrutnog postupanja i drugih neljudskih postupaka.

Generali Gotovina i Markač osuđeni su u aprilu prošle godine na 24 odnosno 18 godina zatvora zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine za vreme i nakon operacije "Oluja". Na presudu su se žalile njihove odbrane, a veće je u žalbenom postupku, koji teče brže nego što je uobičajeno, ranije pozvalo tužioca da se izjasni u vezi sa mogućnošću da hrvatski generali u slučaju zaključka da nisu krivi po individualnoj budu osuđeni po komandnoj odgovornosti. Tužilac je u odgovoru naveo da oni u tom slučaju moraju biti kažnjeni po komandnoj odgovornosti i da im kazne ne treba smanjivati. Najnoviji podnesci odbrana predstavljaju odgovor na taj podnesak optužbe.

Za razliku od tužioca koji smatra da presuda Gotovini i Markaču ne može zavisiti samo od zaključka u vezi sa postojanjem ili nepostojanjem neselektivnog granatiranja Knina i drugih krajinskih gradova, branioci smatraju da se svi nalazi prvostepene presude o odgovornosti optuženih zasnivaju na zaključku o postojanju neselektivnog artiljerijskog napada. Branioci zato smatraju da, odbaci li Žalbeno veće taj zaključak, nema osnova da Gotovina i Markač budu osuđeni za bilo šta drugo.

Gotovinina odbrana smatra da iz prvostepene presude proizlazi da su zločini progona i deportacije počinjeni u toku navodnog neselektivnog artiljerijskog napada na civile i da, ukoliko se zaključi da takvog napada nije bilo, oni ne mogu po tom osnovu biti krivi. Odgovarajući na tužiočev navod da su zločini nad civilima, poput deportacija, ubistava, razaranja i pljački, počinjeni i nakon završetka artiljerijskog napada, branioci navode da se u presudi i ta krivična dela tretiraju u sklopu artiljerijskog napada. Pretresno veće je, navodi odbrana, zaključilo da je Gotovina odgovoran za stvaranje "opšte atmosfere zločina" jer su krivična dela nakon "Oluje" počinjena "u svetlu njegovog naređenja za nezakoniti napad na civile i civilne objekte".

Sličnu argumentaciju ponudili su i Markačevi branioci koji smatraju da su se optužbe protiv njega menjale tokom procesa što je činilo da se on kreće "između nade i očaja", upozoravajući Žalbeno veće da optuženi ne može biti "igračka u rukama pravde".

Podsetimo, odbrane su ranije prigovorile na mogućnost da se Žalbeno veće uopšte bavi alternativnim oblicima odgovornosti optuženih, smatrajući da to u žalbenoj fazi postupka nije moguće pošto nijedna od strana nije podnela takav zahtev.