20.03.2019.

DOŽIVOTNI ZATVOR ZA RADOVANA KARADŽIĆA

Ocenjući prvostepenu kaznu od 40 godina zatvora “nerazumnom i očito nepravednom”, Žalbeno veće osudilo je Radovana Karadžića na doživotni zatvor. Odbačeni ostali žalbeni osnovi tužilaštva i optuženog. Karadžić bi mogao da bude oslobođen u leto 2038.

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove potvrdilo je danas ključni zaključak prvostepene presude da je Radovan Karadžić igrao vodeću ulogu u četiri udružena zločinačka poduhvata: nasilnom i trajnom uklanjanju nesrba iz velikih delova Bosne i Hercegovine: terorisanju Sarajeva; uzimanju osoblja UN za taoce i srebreničkom genocidu.

Ukazujući da je više oficira vojske bosanskih Srba, podređenih Karadžiću– poput Galića, Beare, Popovića i Tolimira – osuđeno na kazne doživotnog zatvora zbog učešća u pojedinim od tih zločinačkih poduhvata, Žalbeno veće je kaznu od 40 godina izrečenu Karadžiću ocenilo kao “nerazumnu i očito nepravednu”. Imajući u vidu izuzetnu težinu zločina i najviši stepen odgovornosti optuženog, Žalbeno veće je većinom glasova (3:2) prihvatilo žalbu tužilaštva i Karadžića osudilo na doživotni zatvor.

To je jedini od nekoliko desetina žalbenih osnova obeju strana – Karadžića i tužilaštva – koji je petočlani sudijski panel prihvatio u celosti. Odbijene su Karadžićeve žalbe na pravičnost postupka i sve pravne i činjenične nalaze presude kao i žalba tužilaštva na zaključak prvostepenog veća da etničko čišćenje u sedam bosansko-hercegovačkih opština nije doseglo razmere genocida, odnosno da zločini u tim opštinama nisu počinjeni sa specifičnom namerom uništenja nesrpskih etničkih grupa, već “samo” njihovog istrebljenja i progona sa tih prostora, što se kvalifikuje kao zločin protiv čovečnosti.

Ovakav ishod žalbenog postupka u predmetu Radovana Karadžića znači da su kao validni potvrđeni svi činjenični nalazi sadržani na više od 2600 stranica prvostepene presude, o tome šta se, gde, kako i čijom krivicom, odnosno odgovornošću, dogodilo tokom rata u BiH.

Nakon izricanja pravosnažne presude Radovan Karadžić je vraćen u Pritvorsku jedinicu UN, gde će ostati do transfera u zatvor neke od zemalja članica UN koje su sa Tribunalom potpisale sporazum o izdržavanju kazne. Osuda na doživotni zatvor ne znači obavezno da će tamo ostati do kraja života. Naime, prema dosadašnjoj praksi, tribunalovi osuđenici se oslobađaju nakon izdržane dve trećine kazne. U slučaju doživotnog zatvora to znači dve trećine najduže vremenska kazne koju su izrekli tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. A trenutno najduža vremenska kazna – izrečena jednom od osuđenih za genocid u Ruandi - je 45 godina zatvora. Što znači da bi Karadžić, ako ga posluži zdravlje, mogao da bude oslobođen u leto 2038. godine.