HAG/DEN HAAG | 29.10.2010.

DODATNI ARGUMENTI ZA I PROTIV REVIZIJE ŠLJIVANČANINOVE PRESUDE

Odbrana i tužilaštvo dostavili pisane podneske u kojima dodatno obrazlažu argumente sa rasprave o reviziji presude kojom je bivši načelnik bezbednosti Gardijske brigade Veselin Šljivančanin osuđen na kaznu od 17 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistva ratnih zarobljenika na Ovčari, 20. novembra 1991. godine

U predmetu bivšeg načelnika bezbednosti Gardijske brigade JNA,Veselina Šljivančanina, odbrana i tužilaštvo su u skladu sa nalogom Veća dostavili pisane podneske u kojima su dodatno obrazložili argumente iznete na raspravi o reviziji konačne presude.

Žalbeno veće je, podsetimo, Šljivančanina proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje ubistva ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovačara kod Vukovara, 20. novembra 1991. godine i preinačilo prvostepenu presudu od 5 na 17 godina zatvora. Žalbeno veće je zaključilo da je komandant gardijske brigade Mile Mrkšić "morao da kaže Šljivančaninu da je povukao vojnu policiju iz hangara na Ovčari" i tako ratne zarobljenike prepustio pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su ih tokom noći pogubili.

Žalbene sudije su prihvatile argument odbrane da iskaz Miodraga Panića, bivšeg načelnika štaba Gardijske brigade predstavlja "novu činjenicu" što je uslov za reviziju drugostepene presude. Panić je na raspravi u junu ove godine tvrdio da je 20. novembra 1991. godine "bio u poziciji da prati razgovor" na komandom mestu Gardijske brigade, ali da "nije čuo" da je Mrkšić obavestio Šljivančanina o povlačenju vojne policije. Optužba je nastojala da ospori Panićev iskaz svedočenjem svog vojnog eksperta Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens.

U dodatnom podnesku odbrane se ukazuje da je Panićeva nova činjenica dokazana pošto je tužilaštvo "propustilo da pruži bilo kakve suprotne dokaze". Tužilaštvo je, po odbrani, takođe propustilo da pokaže da se Paniću i informacijama koje je pružio ne može verovati. Panić je, po odbrani, svedočio "dobrovoljno, želeći da pomogne da se utvrdi istina, bez obzira na moguće negativne posledice koje je to svedočenje moglo da ima po njega".

Odbrana zbog toga smatra da Žalbenu presudu treba preispitati i ukinuti osudu za pomaganje i podržavanje ubistva te da kaznu od 17 godina zatvora treba zameniti kaznom koja ne prelazi šest godina, uzimajući u obzir vreme koje je optuženi već proveo u pritvoru.

U podnesku tužilaštva se ukazuje da Panićevo svedočenje nije pouzdano i nema uticaja na zaključak Žalbenog veća da je na sastanku sa Mrkšićem Šljivančanin saznao za povlačenje vojne policije. Paniću se "prosto ne može verovati", smatra tužilaštvo i dodaje da je svedok lagao kako bi zaštitio svoje interese kao i interese Šljivančanina i njegove nekadašnje jedinice. Njegovo nepoštenje i pristrasnost se, po tužilaštvu, vide iz "nedoslednosti, laži i izbegavanja" odgovora na koje ukazuje pažljivo čitanje transkripta.

Tužilaštvo traži da se Šljiavnčaninov zahtev za reviziju presude odbaci. Ako Žalbeno veće ipak ukine presudu za pomaganje i podržavanje ubistva, tužilaštvo smatra da prvobitna kazna od pet godina zatvora, izrečena za pomaganje i podržavanje mučenja, mora da bude pooštrena. U tom bi slučaju - uzimajući u obzir obim i brutalnost zločina, ranjivost žrtava i posledice po žrtve i njihove porodice - odgovarajuća kazna, po tužilaštvu, bila 15 godina zatvora.