HAG/DEN HAAG | 30.03.2004.

DESET GODINA ZATVORA ZA MIROSLAVA DERONJIĆA

Presuda doneta većinom glasova, uz suprotno i veoma kritičko mišljenje predsedavajućeg sudije Šomburga

Za zločin koji je priznao – progon bošnjačkog stanovništva sela Glogove u istočnoj Bosni – Miroslav Deronjić je danas osudjen na kaznu od 10 godina zatvora. Presuda je doneta većinom glasova (2:1), a u manjini je - sa suprotnim i vrlo kritičkim mišljenjem - ostao predsedavajući sudija Volfgang Šomburg/Wolfgang Schomburg.

Miroslav Deronjić je, u vreme zločina, bio lokalni funkcioner Srpske demokratske stranke (SDS) i predsednik Kriznog štaba opštine Bratunac i u tom je svojstvu naredio da se 9. maja 1992. napadne bošnjačko selo Glogova i deportuje oko 2.000 njegovih stanovnika. U napadu je ubijeno 65 civila, zapaljene su i razorene mnoge kuće i srušena je seoska džamija. Imajući u vidu težinu krivičnog dela, veliki broj žrtava, Deronjićev politički položaj i njegovu nameru da se taj deo Bosne etnički očisti, veće bi - kako se konstatuje u obrazloženju presude - moralo optuženom izreći "izuzetno strogu kaznu."

Prevagnule su, medjutim, olakšavajuće okolnosti, posebno kod sudija Mumbe i Adjijusa/Agius. U Deronjićevom slučaju to je priznanje krivice i značajna saradnja sa tužilaštvom koji, kako se konstatuje u presudi, pomažu Tribunalu u njegovoj potrazi za istinom, onemogućavaju negiranje zločina i poštedjuju žrtve i svedoke od potrebe da u sudnici ponovno preživljavaju traumatične dogadjaje iz maja 1992. Na toj je saradnji, upravo, tužilaštvo i zasnivalo svoju preporuku da se Deronjiću izrekne kazna od 10 godina zatvora. Većina u Pretresnom veću opredelila se da prihvati tu preporuku i tako ohrabri nova priznanja krivice i saradnju sa tužilaštvom.

Sudija Šomburg, medjutim, smatra da takva kazna nije srazmerna zločinu i "nije u okviru mandata i duha" Haškog Tribunala. Po njemu, zločin koji je Deronjić počinio i priznao "zaslužuje najmanje 20 godina zatvora." U kratkom sažetku svog suprotnog mišljenja koji je pročitao nakon što je izrekao kaznu koju je optuženom odmerila većina, sudija Šomburg je
kritikovao tužilaštvo što se u izmenjenoj optužnici ograničava na Deronjićevu odgovornost za samo "jedan dan i samo na selo Glogovu." Drugo, dodao je sudija Šomburg, "gnusni i dugo planirani zločini koji je izvršio počinilac na visokom položaju ne dozvoljavaju da se izrekne kazna od samo deset godina" koja bi, ako se uzme u obzir mogućnost ranijeg puštanja na slobodu, mogla da znači da će osudjeni provesti u zatvoru samo 6 godina i 8 meseci.

Iznošenje svog suprotnog mišljenja sudija Šomburg je završio citatom iz izjave jedne od Deronjićevih žrtava. Ocenjujući da njegovo priznanje krivice može "pomoći da se zaleče rane" koje i dalje oseća bošnjačka zajednica u istočnoj Bosni, ta žrtva je dodala: "Samo pod uslovom da on bude primerno kažnjen." Po njoj, "blaga kazna ne služi ničemu", a Deronjić "ne zaslužuje saosećanje jer ga nije pokazao ni prema kome... ne samo u Glogovi, već ni prema Muslimanima iz Bratunca i Srebrenice."