HAG/DEN HAAG | 26.01.2005.

DA LI SU U RAČKU “OTRČALI” ILI “ODVEDENI” U SMRT?

Svedočenje nemačkog novinara, “priučenog forenzičara”, koji je istraživao šta se 15. januara 1999. dogodilo u Račku. Milošević se protivi da se u dokaze uvedu “rezanci BBC”

U kosovskom delu dokaznog postupka optužbe, Slobodan Milošević se često pozivao na stavove dr. Helene Ranta, vodje evropskog forenzičkog tima koji je ispitivao šta se 15. januara 1999. dogodilo u selu Račak. Naročito često, Milošević se pozivao na njeno odbijanje da to što se dogodilo u Račku kvalifikuje kao “masakr.”

Dr. Ranta je, na poziv sudija, svedočila u martu 2002. godine i tom je prilikom potvrdila da je, nakon dve istrage na mestu zločina, došla do neoborivih dokaza da scena sa više od 20 leševa u jaruzi pored sela nije inscenirana, već da su ti ljudi zaista ubijeni na mestu na kojem su pronadjeni, da je na njih pucano iz neposredne blizine kao i da su sve te žrtve bili nenaoružani civili.

Nakon toga Milošević se više nije na nju pozivao, a danas je izveo svedoka koji tvrdi da je finska forenzičarka “sve izvrnula naopačke”, da su njene izjave “zloupotrebili političari” kako bi opravdali rat protiv Srbije, a da su “lenji novinari” prihvatili sve to “zdravo za gotovo” i tako širili lažnu sliku o tome šta se dogodilo u Račku.

Svedok Bo Adam je takodje novinar, ali nije lenj. Naprotiv, pošto mu se mnogo toga učinilo sumnjivim, odlučio je da sa još nekim kolegama iz Berliner Cajtunga/Zeitung istraži šta se, zapravo, dogodilo u Račku. Uspeli su da dobiju izveštaje o obdukciji tela ubijenih koju su izvršili patolozi iz Finske, Srbije i Belorusije, a Adam je u martu 2000. posetio Račak, obišao ključna mesta i razgovarao sa nekoliko meštana. Nije, medjutim, uspeo da razgovara i sa dr. Helenom Ranta, koja je u isto vreme bila u Račku ali je odbila da mu dâ intervju.

Nemački novinar, koji sebe smatra “priučenim forenzičarem”, je na osnovu “sprovedene istrage” zaključio da u Račku “nije bilo pogubljenja”, zatim da su žena i dete koji su na spisku žrtava “stradali od metaka ispaljenih sa rastojanja od oko 100 metara”, kao i da su u selu bili “prisutni i aktivni” pripadnici OVK, a da je desetak poginulih boraca – čija se imena ne navode u izveštaju Verifikacione misije o žrtvama – sahranjeno na groblju OVK u obližnjem selu Malopoljce.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Daniel Sakson/Saxon je svedoku prikazao insert iz dokumentarnog filma “Pad Miloševića”, u kojem Goran Radosavljević, zapovedenik jedinice MUP koja je učestvovala u “operaciji Račak”, govori o tome šta se dogadjalo 15. januara 1999. Kaže da je operacija planirana nakon što su došli do informacije da je “jedna porodica u Račku” odgovorna za ubistvo trojice policajaca, da je napad izveden u ranu zoru, da su u kratkoj borbi likvidirani pripadnici OVK koji su zatečeni na položajima, da je Račak granatiran i da su policija i vojska zatim krenuli sa druge strane sela da tragaju za teroristima.

Slobodan Milošević se usprotivio prihvatanju u dokaze te, kako je rekao, “propagandne emisije Bi-bi-sija” (BBC), ukazujući da ne bi imao ništa protiv ako bi to bilo “celovito izlaganje oficira MUP-a... a ne ovako u rezancima kako ga je predstavio BBC.” Tužilac je obećao da će pokušati da dobije “celovito izlaganje”, odnosno kompletan transkript intervjua koji je autorima filma dao zapovednik MUP-a.

U jednom od svojih tekstova u Berliner Cajtungu – koji Milošević nije uvrstio u svoje dokaze ali ga je pronašao tužilac – Bo Adam navodi priču svog albanskog vodiča koji mu je pokazao kuću u kojoj se 15. januara 1999. sakrilo 25 muškaraca. Pošto su otkriveni, muškarci su počeli da beže ali su naleteli na srpske snage koje su otvorile vatru na njih. Taj dogadjaj je na vrlo sličan način opisan i u optužnici, s tim što u njoj stoji da je 25 ljudi uhvaćeno u kući u kojoj su se krili, da su tu najpre prebijeni, a zatim odvedeni na brdo i pogubljeni.

Po Adamu, te dve verzije “nisu baš konzistentne”, jer optužnica kaže da su ti ljudi “odvedeni”, dok u njegovom članku piše da su “otrčali.” A to je, po njemu, “bitna razlika u detaljima.” Nakon toga, tužilac više nije imao pitanja za ovog svedoka.