HAG/DEN HAAG | 11.11.2008.

DA LI JE KRAJIŠNIK IMAO NEADEKVATNU ODBRANU I NEKOMPETENTNOG BRANIOCA

U trećem nastavku žalbene rasprave u predmetu Momčila Krajišnika, saslušan je engleski advokat Nikolas Stjuart, za kojeg bivši predsednik skupštine bosanskih Srba tvrdi da ga nije adekvatno zastupao u prvostepenom postupku u kojem je proglašen krivim za zločine počinjene 1992. godine u Bosni i Hercegovini i osuđen na 27 godina zatvora

U Tribunalu je danas održan treći nastavak žalbene rasprave u predmetu Momčila Krajišnika, bivšeg predsednika skupštine bosanskih Srba koji je prvostepenom presudom osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina počinjenih u Bosni i Hercegovini 1992. godine.

U prvom delu žalbene rasprave, održanom 21. avgusta ove godine, odbrana je osporavala koncept udruženog zločinačkog poduhvata i Krajišnikovo učešće u njemu, dok je tužilac obrazlagao zašto izrečenu kaznu smatra neadekvatnom i traži da se ona preinači u doživotni zatvor.

Drugi nastavak trajao je dva dana, 3. i 5. novembra, i bio je posvećen dvema temama. Prvog dana, na sednicama zatvorenim za javnost, bivši članovi Krajišnikovog tima odbrane Džordž Meno/George Mano i Stefan Karganović svedočili su o postupcima i ponašanju glavnog branioca Nikolasa Stjuarta/Nicholas Stewart. Jedan od osnova za Krajišnikovu žalbu je, naime, da tokom suđenja nije imao adekvatnu odbranu i kompetentnog branioca. Drugog dana, saslušan je Radovan Karadžić koji je svedočio o mestu i ulozi Momčila Krajišnika u rukovodstvu bosanskih Srba.

Konačno, u današnjem nastavku žalbene rasprave saslušan je i Nikolas Stjuart. Prvo ga je ispitivao sam žalilac Momčilo Krajišnik, zatim engleski advokat Kolin Nikols/Colin Nicholls u svojstvu "prijatelja suda" i tužilac Piter/Peter Kremer, a pitanja su mu postavljali i svih pet članova Žalbenog veća.

Stjuart je Krajišnikov predmet preuzeo nakon što je u maju 2003. godine – nekoliko dana pred zakazani početak suđenja – američka advokatska komora zbog finansijskih malverzacija suspendovala njegovog glavnog branioca Dejana Brašića, a dvojica pomoćnih branilaca - Goran Nešković i Nikola Kostić – nisu bili voljni da preuzmu njegovu ulogu.

Stjuart je danas potvrdio da je od prethodnog tima odbrane – u koji je Tribunal do tada uložio oko milion i po dolara – nasledio "nesređenu dokumentaciju" i da nije bio dovoljno spreman za suđenje koje je počelo u februaru 2004. godine. Nije, međutim, formalno tražio odlaganje pošto je, kako tvrdi, bio uveren da sudija Ori/Orie, koji je vodio predraspravni postupak, neće na to pristati. Kasnije, nakon što je suđenje počelo, Stjuart je u dva navrata – u julu 2004. i februaru. 2005. godine - tražio prekid postupka na nekoliko meseci, ali je oba puta odbijen. Nije se, međutim, na to žalio ocenjujući da Žalbeno veće ne bi prihvatilo njegove zahteve.

U unakrsnom ispitivanju od strane tužioca, Stjuart je potvrdio da je Krajišnik aktivno učestvovao u svojoj odbrani, da je bio "veoma radišan" i "proizvodio velike količine materijala", da je sugerisao pitanja za ispitivanje svedoka optužbe i dao "snažan doprinos" radu tima odbrane. Stjuart je, takođe, potvrdio tužiočevu sugestiju da je tim odbrane "učinio sve što je mogao da bi sudijama prikazao drugačiju sliku od one koju je predstavilo tužilaštvo". Nije, međutim, mogao da odgovori na dodatno Krajišnikovo pitanje zašto odbrana nije uspela da dokaže to što je želela.

Ukoliko prihvati Krajišnikove argumente o neadekvatnoj odbrani i nekompetentnom braniocu, Žalbeno veće bi moglo, ili čak moralo, da njegov predmet vrati na ponovno suđenje.