HAG/DEN HAAG | 15.11.2013.

DA LI JE KARADŽIĆ BIO "NASILAN" ILI "VIOLENTAN"?

U izjavi timu odbrane, svedok Nikola Poplašen opisao Radovana Karadžića kao "strpljivog" predsednika bez autoriteta, a kada ga je tužiteljica podsetila da je u prethodnom haškom svedočenju rekao da je bio "nasilan" i sa "odlučujućim autoritetom", odgovorio je da nije rekao "nasilan" već "violentan", što je osobina dinarskog tipa po Cvijićevoj tipologiji

U odbranu Radovana Karadžića danas je svedočio jedan od njegovih posleratnih naslednika na mestu predsednika Republike Srpske – nekadašnji radikal, sada univerzitetski profesor i, još uvek, četnički vojvoda Nikola Poplašen. On je na samom početku sukoba u BiH, od aprila do juna 1992. godine, bio savetnik u predsedništvu na Palama, potom je imenovan za Karadžićevog ratnog poverenika u sarajevskoj opštini Vogošća.

U izjavi timu odbrane čiji je sažetak pročitao optuženi, Poplašen je naveo da je stanovništvo tokom rata napuštalo domove dobrovoljno, bežeći od ratnog haosa i nesigurnosti. Negirao je ulogu opštinskih kriznih štabova i ratnih predsedništava u progonu stanovništva i odricao odgovornost vrha vlasti. Radovan Karadžić se, kaže, zalagao za "istinu, pravdu i prava svih građana", a ponekad je bio toliko "strpljiv" da je Poplašen zaključio da je "vođa bez autoriteta". Sredinom 1992. godine Poplašen je, navodi se u izjavi, insistirao na "punoj reunifikaciji" Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ali je Karadžić taj predlog odbacio, što je dovelo do "produbljivanja" razlika u njihovim pogledima koji će kasnije rezultirati političkim razlazom.

Tužiteljica Edžerton/Edgerton je u unakrsnom ispitivanju ukazala da je Poplašen, svedočeći u odbranu Momčila Krajišnika 2006. godine, rekao da je Karadžić imao "značajan i odlučujući" uticaj u vlasti, kao i da je bio "nasilan", što je suprotno navodima izjave po kojima je bio "strpljiv" i "bez autoriteta". Svedok objašnjava da je optuženi imao uticaj ne kao pojedinac, već kao predsednik stranke sa apsolutnom većinom u parlamentu i naglašava da nije rekao da je ovaj bio "nasilan" već "violentan". To je, kaže, izraz koji po Cvijićevoj tipologiji krasi "dinarski tip čoveka" i ne označava nasilnost već "burno ali pravedno" reagovanje na nezakonite postupke

Budući da je u izjavi naveo da u Republici Srpskoj nije bilo diskriminacije po etničkoj osnovi, tužiteljica je predočila odluku vlasti opštine Čelinac od 23. jula 1992. godine u kojoj se Hrvatima i Muslimanima zabranjuje izlazak na ulicu od 16-18 časova, kupanje u reci, ribolov, okupljanje u većim grupama, a jedina stvar koja im je izričito dozvoljena je – odlazak. I to samo pod uslovom da opštinu napusti celo domaćinstvo. Po Poplašenu, opštinske vlasti su tim restrikcijama želele da "zaštite" stanovništvo i "sačuvaju ljudima glavu". Kada mu je predočen dokument vlasti Sanskog Mosta iz jula 1992. godine, u kojem se za srpske radnike javnih preduzeća predviđa plaćeno, a za ostale neplaćeno odsustvo, priznao je da se radi o diskriminatornoj odluci, uz objašnjenje da se njegovi zaključci o nediskriminatorskoj prirodi srpske vlasti zasnivaju samo na stanju u Vogošći.

Tužiteljica je zato ukazala na zatočeničke objekte u Vogošći, u kojima su držani nesrpski civili i odatle odvođeni na prisilni rad na linije fronta. Poplašen je u izjavi odbrani naveo da je 1992. godine posetio jedno od takvih mesta – motel "Sonja" – i da je odmah od Predsedništva na Palama tražio da se sva mesta zatočenja stave u zakonski okvir. Nakon njegove reakcije, sugeriše tužiteljica, zatočenici su iz motela odvedeni u "Planjinu kuću", a odatle prisilno na rad na frontu. Svedok kaže da mu motel "Sonja" nije izgledao kao zatočenički objekat već kao mesto gde se slobodno svraćalo na "doručak i čaj", a da slanje nesrpskih civila na front vidi kao "radnu obavezu" koja je u odnosu na vojnu službu bila "privilegija".

Iduće sedmice na suđenju Karadžiću svedočiće bivši predsednik Autonomne oblasti Krajina Radoslav Brđanin, a nakon toga će uslediti unakrsno ispitivanje Momčila Krajišnika.