HAG/DEN HAAG | 05.12.2007.

DA LI JE HADŽIHASANOVIĆU NEDOSTAJALO SNAGE ILI VOLJE

Dok odbrana u žalbenoj raspravi tvrdi da Enver Hadžihasanović nije u jesen 1993. godine raspolagao "materijalnim mogućnostima sprečavanja i kažnjavanja" zločina mudžahedina, otpužba smatra da tadašnjem komandantu Trećeg korpusa "nije nedostajalo snage, ali mu je nedostajalo volje, što povlači komandnu odgovornost"

Odbrana generala Envera Hadžihasanovića je u današnjem nastavku žalbene rasprave obrazlagala svoj zahtev za ukidanje prvostepene presude kojom je bivši komandant Trećeg korpusa Armije BiH proglašen krivim zbog propusta da spreči ili kazni ubistva Dragana Popovića i Mladena Havraneka u mudžahedinskom logoru u Orašcu i salonu nameštaja u Bugojnu, kao i okrutno postupanje sa zatočenicima u Muzičkoj skoli u Zenici. Zbog tih propusta Hadžihasanović je prvostepenom presudom, izrečenom u martu prošle godine, osuđen na pet godina zatvora.

Odbrana tvrdi da je Pretresno veće pogrešno zaključilo da Hadžihasanović, kao komandant Korpusa, nije preuzeo "nužne i razumne" mere da spreči ili kazni zločine svojih potčinjenih. Osporava, takođe, da su mudžahedini u oktobru 1993. godine, kada je izvršen zločin u Orašcu, bili pod "efektivnom kontrolom" Trećeg korpusa, tvrdeći da između odreda El Mudžahid i Hadžihasanovića "nije postojao odnos podređeni – nadređeni." Da bi komandant bio odgovoran za propust da spreči ili kazni, smatra odbrana, on mora da raspolaže "materijalnim mogućnostima sprečavanja i kažnjavanja", a efektivna kontrola se, po braniocima, "ne može uspostaviti upotrebom sile."

Tužilaštvo, međutim, to osporava i ističe da "pribegavanje sili protiv potčinjenih koji se pripremaju da izvrše zločin predstavlja razumnu meru sprečavanja, koja je u skladu sa odgovornošću komandanta." Ukazujući da je u oktobru 1993. godine u dva logora u zoni odgovornosti Trećeg korpusa bilo između 100 i 150 mudžahedina, tužilac smatra da je Hadžihasanović raspolagao "materijalnim mogućnostima" da ih obuzda i stavi pod kontrolu, budući da je pod njegovom komandom bilo oko 30.000 vojnika, uključujući i bataljon Vojne policije sa oko 450 ljudi. "Nije mu nedostajalo snage, nedostajala mu je volja, a to povlači komandnu odgovornost" – zaključio je tužilac.

Na kraju rasprave priliku da se obrate Žalbenom veću dobila su i dvojica žalilaca. Amir Kubura, koji je već odslužio kaznu od dve i po godine zatvora, je kratko rekao da "ima poverenja u sud", dok je Enver Hadžihasanović istakao da je kao profesionalni vojnik u ratu branio svoju zemlju, bez bilo kakvih nacionalnih ili verskih pristrasnosti. Svoje petominutno obraćanje sudijama Hadžihasanović je zaključio izjavom da "uprkos osudi i dalje veruje u rad ovog Tribunala, koji je dobar za Bosnu i Hercegovinu."

Zaključujući raspravu, predsedavajući Žalbenog veća je najavio da će presuda biti doneta "ubrzo."