HAG/DEN HAAG | 16.06.2014.

DA LI ĆE ŠEŠELJ NA PRIVREMENU SLOBODU DO IZRICANJA PRESUDE?

U Tribunalu objavljen prošlonedeljni poziv Pretresnog veća tužilaštvu i Vojislavu Šešelju da se u roku od 7 dana izjasne treba li ili ne optuženog lidera srpskih radikala pustiti na privremenu slobodu do izricanja presude. Da li će Šešelj tražiti garancije vlade Aleksandra Vučića?

Tri dana nakon informativne službe Srpske radikalne stranke koja je to saopštila u Beogradu još prošlog petka, jutros je i u Tribunalu objavljena "pozivnica" Pretresnog veća sudije Antonetija/Antonetti, upućena 13. juna tužilaštvu i optuženom Vojislavu Šešelju. Strane u postupku se, u najkraćem, pozivaju da se u roku od 7 dana izjasne o tome treba li ili ne optuženog lidera srpskih radikala privremeno osloboditi do izricanja presude.

U pozivu na izjašnjavanje se navodi da je sudija Niang, koji je pred kraj prošle godine zamenio na Šešeljev zahtev diskvalifikovanog sudiju Harhofa/Harhoff, nagovestio da će mu biti potrebno dodatno vreme da bi se upoznao sa dokazima izvedenim na suđenju, kako bi se mogao ravnopravno uključiti u većanje o presudi sa sudijama Antonetijem i Latanci/Lattanzi. U ovom trenutku, navodi se u danas objavljenom dokumentu, nije moguće predvideti kada će biti izrečena ta presuda. Usled toga su se, po oceni veća, stekli uslovi da se optuženi do tada privremeno oslobodi, imajući u vidu da je u pritvoru od februara 2003. godine i da je u međuvremenu odslužio sve kazne izrečene mu zbog nepoštovanja suda.

Mada bi na to imao pravo budući da se dobrovoljno predao, Šešelj je, podsetimo, od dolaska u Hag isticao da nikada neće podneti zahtev za privremeno oslobađanje, jer bi za to morao da traži i dobije garancije tadašnje "kvislinške" vlade Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem. Međutim, stvari su se u međuvremenu iz korena promenile, pa je sada na čelu vlade njegov nekadašnji blizak saradnik u vrhu Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić. Ostaje da se vidi da li će se Šešelj predomisliti i zatražiti njegove garancije.

Vojislav Šešelj je, podsetimo, optužen za zločine protiv čovečnosti počinjene između novembra 1991. i septembra 1993. godine u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. Izricanje prvostepene presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine, ali je odloženo do daljeg nakon što je prihvaćen Šešeljev zahtev da se - zbog navodne pristrasnosti u prilog osude optuženih - diskvalifikuje danski sudija Frederik Harhof/Harhoff, jedan od članova Pretresnog veća koje mu je sudilo.