HAG/DEN HAAG | 27.04.2005.

CENA “LJUBAZNOSTI GOSPODINA NAJSA”

Pošto se, prvo, oslonilo na iskaz i dokaze policijskog inspektora Dragana Jašovića na suđenju bivšim pripadnicima OVK optuženim za zločine u Lapušniku, tužilaštvo sada treba da osporava verodostojnost istih ili sličnih iskaza i dokaza koje je Jašović prezentirao u dokaznom postupku odbrane Slobodana Miloševića.

Tužilaštvo Haškog tribunala dovelo je sebe u prilično neobičnu situaciju sa svedokom Draganom Jašovićem, policijskim inspektorom iz Uroševca koji je 1998. i 1999. vodio istrage o aktivnostima OVK. Pošto se, prvo, oslonilo na njegov iskaz i dokaze protiv bivših pripadnika OVK optuženih za zločine u logoru Lapušnik, tužilaštvo će sada nastojati da ospori verodostojnost istih ili sličnih iskaza i dokaza koje je Jašović prezentirao u dokaznom postupku odbrane Slobodana Miloševića.

Jašović se na suđenju Miloševiću, kako je juče priznao i sam optuženi, pojavio “zahvaljujući ljubaznosti gospodina Najsa”, koji mu je skrenuo pažnju na njegovo svedočenje u predmetu Lapušnik, što je, po sudiji Robinsonu bilo u skladu sa “najvišim standardima advokatske etike.”

Komplimenti sudije i optuženog, međutim, ne olakšavaju posao tužioca Najsa, koji se sada našao u poziciji da osporava verodostojnost istih ili sličnih dokumenata na koje su se – kao verodostojne – oslanjale njegove kolege iz predmeta Lapušnik. Naime, tokom Jašovićevog svedočenja u predmetu Milošević, prezentirano je oko 90 dokumenata SUP Uroševac o aktivnostima OVK 1998. i 1999. godine, od kojih se dvadesetak odnosi na događaj u selu Račak u januaru 1999. Tužilac je juče prihvatio da se 30 od ukupno 40 žrtava iz Račka, čija su imena navedena u optužnici protiv Miloševića, u dokumentima SUP Uroševac pominju kao pripadnici ili saradnici OVK. Sada mu predstoji da, u unakrsnom ispitivanju, uveri sudije da se svedoku i njegovim dokumentima ne može verovati.

Uprkos protivljenju optuženog i dodeljenog branioca, sudije su prihvatile tužiočev zahtev za odlaganje unakrsnog ispitivanja, kako bi mogao da sprovede istragu o svedoku i dokumentima čije uvođenje u dokaze traži Milošević. Nastavak svedočenja Dragana Jašovića zakazan je za 17. maj.

Nakon policijskog inspektora iz Uroševca, Milošević je na klupu za svedoke izveo bivšeg radnika obezbeđenja iz Peći, Zvonimira Gvozdenovića, čiji je sin Vukota – zajedno sa još 5 mladića srpske nacionalnosti - ubijen u napadu na kafić “Panda” 14. decembra 1998. godine. Počinioce tog zločina Gvozdenović je opisao kao “razularenu šiptarsku bandu, a ne vojnike.” Osim o tom događaju, Gvozdenović je svedočio i o masovnom odlasku Albanaca iz Peći u martu 1999. pod, kako je tvrdio, pritiskom “albanskih agitatora koji su išli po kućama i terali ljude da odlaze.” To je, po njemu, činjeno sa dvostrukim ciljem: da bi se u svetu stvorio utisak o navodnoj humanitarnoj katastrofi i da bi se bombardovali Srbi.

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Danijel Sakson/Daniel Saxon je suočio Gvozdenovića sa iskazima njegovih sugrađana Albanaca koji su svedočili u dokaznom postupku optužbe, kao i sa zaključcima Hjumen rajts voča/Human Rights Watch da je u Peći krajem marta 1999. sprovedena “jedna od najbolje organizovanih operacija etničkog čišćenja na Kosovu.” Gvozdenović nije mogao da objasni kako su “albanski agitatori” organizovali toliko autobusa i kamiona za transport ljudi do granice, zašto su Albanci pri odlasku palili sopstvene kuće i pljačkali i uništavali vlastite poslovne objekte, te iz kojih su razloga na granici ostavljali sva svoja lična dokumenta.

Tužilac je sugerisao Gvozdenoviću da je kao rezervni policajac i pripadnik jedne paravojne jedinice i sam u martu 1999. učestvovao u deportaciji Albanaca-katolika iz Peći, ali je svedok negirao da je ikada bio rezervni policajac ili član bilo kakve paravojne jedinice. Kada mu je tužilac pokazao spisak “rezervnog sastava policijskog odeljenja mesne zajednice Centar” na kojem je i ime Zvonimira Gvozdenovića, svedok je prvo rekao kako u Peći “ima još jedan sa tim imenom.” Međutim, pošto je tužilac primetio da se, pored imena, navodi i adresa, Gvozdenović je prihvatio da je to on, tvrdeći da “ne zna kako se njegovo ime našlo na tom spisku.”

Nakon tog odgovora, tužilac više nije imao pitanja za svedoka, sem što je tražio da se spisak rezervnih policajaca uvrsti u dokazne predmete. Dokazni postupak odbrane Slobodana Miloševića biće nastavljen u sredu 4. maja.