HAG/DEN HAAG | 10.12.1998.

ANTO FURUNDŽIJA OSUĐEN NA 10 GODINA ZATVORA

Nova presuda haškog Tribunala

Proglašavajući ga krivim za saučesništvo u mučenju, kao i za podržavanje i pomaganje povrede ljudskog dostojanstva koja je uključila i silovanje - što je kvalifikovano kao dvostruka povreda zakona i običaja rata - Pretresno veće II haškog Tribunala osudilo je Anta Furundžiju na 10 i 8 godina zatvora. Obe će kazne teči istovremeno, što praktično znači da će se računati po onoj dužoj, od 10 godina, a u njih je uračunato i vreme (11 meseci i 22 dana) koje je Furundžija proveo u pritvoru Tribunala, nakon što je 18. decembra prošle godine uhapšen u operaciji SFOR.

Furundžija je, podsetimo, uhapšen na osnovu zapečaćene, tj. tajne, optužnice, koja ga je teretila da je - kao zapovednik specijalne jedinice vojne policije HVO, zvane "Džokeri" - 15. maja 1993. u Nadiocima, pored Viteza, saslušavao žrtvu A, Muslimanku iz Viteza. Tokom tog saslušavanja, jedan od prisutnih pripadnika "Džokera" je žrtvu A na različite načine mučio i seksualno zlostavljao, a zatim je i više puta silovao. Furundžija je za to vreme nastavljao ispitivanje žrtve i nije ništa učinio da bi zaustavio mučenje i silovanje. Neposredni izvršilac tog zločina optužen je istom zapečaćenom optužnicom i još je na slobodi, a tokom suđenja Furundžiji se otkrilo da se zove Miroslav Bralo, sa nadimkom "Cicko".

Suđenje Furundžiji odvijalo se u dve faze. Počelo je 8. juna i završeno je posle samo 7 dana rasprave, uglavnom zatvorene za javnost. Neposredno pred saopštavanja presude, koje je bilo najavljeno za 14. jul, odbrana je zatražila da se iz sudskog zapisnika briše svedočenje žrtve A, budući da je ustanovljeno kako je ona, nakon događaja od 15. maja 1993, patila od "post-traumatskog stresa" i tražila psihijatrijsku pomoć. Sud je naložio ponovno otvaranje slučaja, kako bi odbrana mogla dodatno da ispita žrtvu A i pozove druge svedoke. U novembru, kada je slučaj ponovno otvoren, veštaci odbrane i tužilaštva su nekoliko dana vodili prilično akademsku raspravu o uticaju stresa na pamćenje i o tome može li se žrtvama verovati.

U presudi Furundžiji, sudije zaključuju da se žrtvi A može verovati, odnosno da njeno pamćenje o "materijalnim aspektima događaja" nije bilo oštećeno "post-traumatskim stresom" i eventualnim drugim psihološkim problemima koje je mogla da ima nakon onog što je preživela. Za samog optuženog, odnosno od danas osuđenog Furundžiju, to je bio ključni zaključak Pretresnog veća kojim je predsedavala sudija Florens (Florence) Mumba iz Zambije, a činili su ga još sudije Antonio Kaseze (Cassese) iz Italije i Ričard Mej (Richard May) iz Velike Britanije. Za budući rad Tribunala i razvoj međunarodnog krivičnog prava, od posebnog su značaja oni delovi presude (izložene na ukupno 118 strana) u kojima se daje definicija mučenja po međunarodnom humanitarnom pravu, kao i proširena definicija silovanja kao ratnog zločina, odnosno mučenja i povrede dostojanstva ličnosti.

Branilac Anta Furundžije, advokat iz Čikaga Luka Mišetić, je nakon saopštavanja presude novinarima izjavio da je "šokiran i zbunjen" kaznom koja je izrečena njegovom branjeniku. Kazna od 10 godina zatvora je, rekao je Mišetić, posebno "šokantna" ako se uporedi sa nekim drugim presudama Tribunala. Kao primere, pomenuo je osudu Zdravka Mucića na 7 godina zatvora zbog "komandne odgovornosti" za zločine u Čelebićima, koji su pored brojnih ubistava uključivali i dva silovanja; kao i 5 godina zatvora izrečenih Draženu Erdemoviću, za učešće u streljanju više od hiljadu muslimanskih muškaraca nakon pada Srebrenice. Mišetić je, takođe, podsetio da se optužnica po kojoj se sudilo Furundžiji odnosi na "barem još jednog optuženog" - već pomenutog Miroslava Brala, zvanog "Cicko". Pre ili kasnije, rekao je Mišetić, "i taj optuženi će se pojaviti pred sudom, a tada će se Furundžijin slučaj ponovo otvoriti i videćemo šta će se dogoditi".

Do trenutka u kojem šaljemo ovaj izveštaj, na presudu Furundžiji nije bilo nikakvih reakcija iz tužilaštva haškog Tribunala.

Mirko Klarin