HAG/DEN HAAG | 13.12.2004.

“CRNA RUPA” U KARIJERI RATKA MLADIĆA

Jedini podatak koji je u “Personalnom listu” Ratka Mladića upisan za period od dolaska u Sarajevo u maja 1992. do skidanja sa evidencije profesionalnih vojnika VJ u junu 2001. je ukaz o unapredjenju u čin general pukovnika, koji je 16. juna 1994. potpisao tadašnji predsednik SRJ. Ko je bio Mladićev vrhovni komandant: Zoran Lilić ili Radovan Karadžić?

Vojnička karijera Ratka Mladića, prema podacima iz njegovog “Personalnog lista” čiji su detalji proteklih dana objavljeni u štampi širom sveta – od sarajevskog “Avaza” do londonskog “Tajmsa” - proteže se od 27. septembra 1965. kada je po završenoj Vojnoj akademiji ušao u stalni sastav JNA, pa sve do 28. februara 2002. kada je ukazom predsednika Republike Srpske “razrešen od profesionalne vojne službe.”

U toj karijeri, prema Mladićevom “Personalnom listu” iz JNA/VJ, postoji velika crna rupa – od proleća 1992. do leta 2001. Naime, pošto je ukazom krnjeg Predsedništva SFRJ od 25. aprila 1992. rasporedjen za načelnika štaba Komande Druge armijske oblasti u Sarajevu, Mladiću se gubi svaki “papirni trag” u evidenciji JNA, odnosno VJ. Moglo bi se reći da je to logično, budući da se u maju 1992. JNA povukla iz BiH, a Mladić je postavljen za komandanta jedne druge vojske, u jednoj drugoj državi.

Postoje, medjutim, u “Personalnom listu” dva-tri detalja koja se ne uklapaju u tu logiku. Prvi je podatak da je ukazom tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije, Zorana Lilića, Ratko Mladić 16. juna 1994. vanredno unapredjen u čin general-pukovnika. Šefovi država, istina, ponekad dodeljuju najviša odlikovanja komandantima armije prijateljskih zemalja, ali je ovo verovatno jedinstven slučaj da predsednik jedne države koja uz to, kao što je poznato, “nije u ratu”, unapredjuje u viši čin komandanta armije druge države koja se stvara u ratu. Neko bi iz toga mogao da zaključi da je Zoran Lilić, a ne Radovan Karadžić, bio vrhovni komandant Ratku Mladiću! Moguće je da je upravo to razlog zbog kojeg su vlasti u Beogradu tako dugo oklevale da odgovore na zahtev haškog tužilaštva za dostavljanje Mladićevog vojnog dosijea.

Nakon beleške o vanrednom unapredjenju od juna 1994., u “Personalnom listu” nema novih podataka o kretanju Mladićeve karijere, sve do 16. juna 2001. kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ, Vojislava Koštunice, “skinut sa evidencije profesionalnih vojnika Vojske Jugoslavije.” Njegov dalji status, kako je tom prilikom navedeno, “regulisaće se u skladu sa odredbama Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa izmedju SRJ i Republike Srpske.”

Zanimljivo je da je to, dakle juni 2001. godine, prvi unos u Mladićev “Personalni list” u kojem se izričito pominje Republika Srpska. Njeno drugo i poslednje pominjanje je već naveni ukaz predsednika RS o Mladićevom razrešenju profesionalne vojne službe od 28. februara 2002.

Deo vojne biografije koji nedostaje u njegovom “Personalnom listu” rekonstruisan je u optužnici, kojom se Ratko Mladić tereti za genocid i druge ratne zločine u nadležnosti Haškog tribunala, počinjene od maja 1992. do kraja rata u BiH u novembru 1995. Dakle, upravo u periodu za koji u njegovom “Personalnom listu” nema nikakvih podataka, izuzev onog o vanrednom unapredjenju u čin general pukovnika kojim ga je počastvovao predsednik jedne druge države.