HAG/DEN HAAG | 30.08.2016.

TUŽILAŠTVO TRAŽI OSUĐUJUĆU PRESUDU ILI NOVO SUĐENJE ŠEŠELJU

U žalbenom podnesku tužilaštvo traži da Žalbeno veće preinači "izopačenu" prvostepenu presudu Vojislavu Šešelju, proglasi ga krivim za ratne i zločine protiv čovečnosti i osudi ga na 28 godina zatvora ili da, alternativno, naloži novo suđenje lideru srpskih radikala.

U Tribunalu je danas objavljena javna redigovana verzija žalbenog podneska od 18. jula ove godine kojim tužilaštvo traži od Žalbenog veća da ukine "izopačenu" oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju, proglasi optuženog krivim i odmeri mu kaznu od 28 godina zatvora. Alternativno, ukoliko se Žalbeno veće uzdrži od presuđivanja na osnovu sudskih spisa i bez saslušanja svedoka, tužilastvo traži da se naloži novo suđenje.

Žalba tuzilastva, kao što je navedeno u najavi podnetoj2. maja ove godine, zasniva se na dva osnova: pogrešnoj primeni prava i pogrešno utvrđenim činjenicama..

U prvom žalbenom osnovu se navodi da prvostepena presuda, doneta nadglasavanjemsudija (Francuz Antoneti/Antonetti i Senegalac Niang "za" a Italijanka Latanci/Lattanzi "protiv" oslobađanja optuženog), ne sadrži dovoljna obrazloženja za ključne zaključke Pretresnog veća.U žalbi se navodi da je izostala nužna analiza argumenata tužilaštva i iznetih dokaza o Šešeljevoj ideologiji, ciljevima i nameri, kao i o masovnim zločinima koje su počuinile srpske snage. Većina, smatra optužba, nije obrazložila zašto je odbacila dokaze o postojanju zajedničkog cilja i Šešeljevom doprinosu udruženom zločinačkom poduhvatu. Sve te i druge greške su, smatra tužilaštvo, "izopačile" mnoge delove presude i, kumulativnim delovanjem, "obezvredile je u celini".

Među "izopačenim" delovima presude su, kako se navodi, zaključak većine sudija Pretresnog veća da nije dokazano postojanje sistematskog i rasprostranjenog napada na civilno stanovništvo, kao i prihvatanje argumentacije optuženog da civili nisu proterivani iz svojih kuća i naselja, već su bežali iz zone borbenih dejstava, i to u autobusima koje su im "humanitarnim gestom" obezbedile srpske vlasti.

U drugom žalbenom osnovu tužilaštvo ukazuje na pogrešno utvrđenje činjenice koje su dovele do oslobađanja optuženog i "pobačaja" ili neostvarenja pravde.

Na osnovu celine izloženih dokaza, navodi se u žalbi, "ni jedno razumno veće" ne bi moglo zaključiti da nisu dokazani elementi zločina protiv čovečnosti; odgovornost optuženog kao člana udruženog zločinačkog poduhvata; njegova uloga u podsticanju na vršenje zlocina; njegovo pomaganje i podržavanje "šešeljevaca" koji su činili zločine; njegovo direktno učešće u progonu, deportaciji i nehumanim delima i, konačno, njegova krivična odgovornost za ratne i zločine protiv čovečnosti.

Optuženi Vojislav Šešelj bi trebalo da na žalbeni podnesak tužilaštva odgovori u roku od 80 dana pošto ga primi prevedenog na srpski jezik, a tužilaštvo će nakon toga imati 15 dana da odgovori na eventualni Šešeljev odgovor.

Žalbenim većem u Šešeljevom predmetu predsedava američki sudija Teodor/Theodor Meron, kojem je optuženi posvetio jednu od svojih knjiga, a u veću su još i sudije Li Mutoga /Lee Muthoga iz Kenije, Rita Arej/Arrey iz Kameruna, Ben Emerson/Emmerson iz Velike Britanije i Ivo Nelson Batista Rosa iz Portugala. I žalbeni postupak i eventualno novo suđenje odvijaće se pred Tribunalovim "naslednikom" - Mehanizmom za međunarodne krivične sudove.