HAG/DEN HAAG | 09.03.2009.

ODBRANA JELOVNIKOM "DUGE PUŠKE"

Svedok odbrane Vinka Pandurevića potvrđuje da je bivši komandant Zvorničke brigade na sastanku sa Mladićem i Krstićem u Bratuncu bio 11. a ne 12. jula 1995. godine, kako tvrdi tužilaštvo

Nakon kraće pauze u postupku odobrene na kraju maratonskog svedočenja Vinka Pandurevića, dokazni postupak odbrane bivšeg komandanta Zvorničke brigade nastavljen je danas iskazom Zvonka Bajagića, zvanog "Duga puška". Svedok je predstavljen kao bivši referent u pozadinskom organu Drinskog korpusa i predsednik pravoslavne zajednice Vlasenice.

Bajagić je Pandurevića, kako je rekao, upoznao još 1993. godine pa ga je lako prepoznao na večeri priređenoj 11. jula 1995. godine, posle sastanka u komandi Bratunačke brigade. Večeri su prisustvovali komandanti Glavnog štaba i Drinskog korpusa, Ratko Mladić i Radislav Krsić, kao i još desetak oficira VRS. Bajagić je bio zadužen da "pripremi trpezu" na kojoj se, kako je rekao, zbog "Petrovdanskog posta" morala naći "posna hrana", tačnije "riba".

Tužilaštvo tvrdi da je taj sastanak održan 12. a ne 11. jula, kako tvrdi Bajagić i kako je svedočio Pandurević. Po optužbi, sastanak se odvijao u vreme kada su tamo dovedeni prvi zarobljenici, muškarci koji su u Potočarima odvojeni od žena i dece, te je Pandurević morao za to znati.

Prema odbrani, dokaz da se radilo o 11. julu je u tome što je za večeru, zbog posta, servirana riba, što ne bi bio slučaj da se radilo o 12. julu, Petrovdanu, krsnoj slavi na kojoj "trpezu čine jagnjetina, svinjetina, kolači" i druge gurmanluci koji ne spadaju među posna jela. Na tužiočevu sugestiju da je, dok su se oko Srebrenice vodile borbene akcije, on "bio kod kuće i kuvao", Bajagić je odgovorio potvrdno, objašnjavajući da "nije ništa imao sa borbama".

Bajagićevi detaljni opisi jelovnika u raznim prilikama kao i lista ličnosti na visokim položajima koje je ugostio u svojoj kući u Vlasenici – od patrijarha Moskovskog Alekseja do bivšeg američkog predsednika Kartera/Carter - naveli su predsedavajućeg sudiju da tužiocu predloži da svedoku, budući da je trenutno nezaposlen, ponudi mesto "glavnog kuvara u tužilaštvu".

Tužilac je nastojao da ospori verodostojnost svedoka ukazujući na Bajagićevu neobičnu ulogu u Vojsci Republike Srpske u koju je mobilisan kao "vojnik bez čina" u aprilu 1992. godine. Iako je naknadno unapređen u potporučnika, na osnovu tog njegovog položaja se, prema optužbi, ne bi se moglo zaključiti da se radilo o osobi koja je održavala redovne kontakte s predsednikom države.

Prema navodima iz rokovnika Radovana Karadžića, pronađenog prilikom njegovog hapšenja, Bajagić se - kako je ukazao tužilac – tokom 1994. godine čak 18 puta sastao sa tadašnjim predsednikom Republike Srpske. "Bile su to većinom privatne posete", rekao je Bajagić objašnjavajući da je u mladosti bio čest gost u kući Karadžićevih roditelja, te ga za njega vezuje "poznanstvo koje je preraslo u prijateljstvo". "Službeno" je, tvrdi Bajagić, odlazio na Pale u pratnji predsednika vlaseničke opštine, samo zato što je "imao lakši prolaz" do Karadžića.