HAG/DEN HAAG | 06.11.2002.

TUŽBA, PRAVDA I POMIRENJE

Trećeg dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, jugoslovenski zastupnici polemisali sa tvrdnjama druge strane da bi "pozitivno rešenje" tužbe BiH protiv SRJ - doprinelo pravdi, pomirenju i dobrosusedskim odnosima na Balkanu

U odgovoru na argumente koje su juče izložili pravni zastupnici Bosne i Hercegovine, jugoslovenska strana je danas posebno polemisala sa stavovima Sakiba Softića, glavnog "agenta" BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Softić je, u jučerašnjem govoru, izrazio uverenje da bi "pozitivan ishod" spora koji je protiv SRJ u martu 1993. pokrenula BiH, predstavljao "veliki doprinos teškom procesu pomirenja u Bosni i Hercegovini" i omogućio bi da dve države - BiH i SRJ - "žive u prijateljstvu, kao dobri susedi".

"Uz dužno poštovanje, u to je vrlo teško poverovati" - rekao je danas glavni zastupnik SRJ, Tibor Varadi, izražavajući mišljenje da bi efekti postupka pred Međunarodnim sudom bili upravo suprotni, odnosno da bi otežali ili čak zaustavili proces pomirenja i teško opteretili odnose susednih država. Ovde se, dodao je Varadi, "radi o sudskom slucaju u kojem se tvrdi da je SRJ pomagala i podržavala bosanske Srbe u izvršenju genocida", a ta tvrdnja bi se dokazivala godinama, sa stotinama svedoka koji bi iznosili optužbe i protivoptužbe i različita viđenja istih tragičnih događaja. Sve to, smatra zastupnik SRJ, teško može da doprinese "jačanju slabašne koegzistencije među etničkim grupama u BiH".

Varadi je posebno ukazao na neke stavove iz dokumenta koje je BiH dostavila Međunarodnom sudu aprila 1998. a u kojima se Republika Srpska opisuje kao "tvorevina nametnuta upotrebom sile i genocidom", odnosno kao "produkt nezakonite upotrebe sile i genocida." Konstatujući da je RS "jedan od dva legitimna entiteta BiH", Varadi je izrazio mišljenje da bi "proces pomirenja bio teško ometen" svakim ishodom koji bi se zasnivao na takvim tvrdnjama BiH.

I Tibor Varadi i njegov zamenik Vladimir Đerić smatraju da se pomirenje i pravda najbolje mogu postići utvrđivanjem pojedinačne krivične odgovornosti, za šta je nadležan, i opremljen, Haški tribunal, a ne Međunarodni sud pravde koji kao najviša pravna instanca UN rešava sporove između država. Pošto su zastupnici BiH, pored ostalog, juče tvrdili da SRJ ne ispunjava svoje obaveze prema Haškom tribunalu, Đerić je danas priznao da "ima teškoća i zakašnjenja u saradnji", zbog čega je predsednik tribunala Klod Žorda/Claude Jorda prošlog meseca podneo formalnu prijavu Savetu bezbednosti UN. Đerić je, zatim, podsetio da je Beograd do sada predao tribunalu bivšeg šefa države i visoke vojne i državne zvaničnike, kao i da su jugoslovenski sudovi izdali naloge za hapšenje 17 optuženih za koje se misli da su na teritoriji SRJ. Ono što je važno, po Đeriću, jeste da je SRJ raskrstila sa "kulturom nekažnjivosti" i da je čvrsto rešena da ispuni sve svoje obaveze prema Haškom tribunalu, kao i sve ostale međunarodne obaveze.

U pravnom delu replike na jučerašnje argumente BiH, zastupnici SRJ su ostali pri stavu da "otkriće novih činjenica" opravdava njihov zahtev za revizijom presude od 11. jula 1996. kojom je Međunarodni sud potvrdio svoju nadležnost u slučaju "BiH protiv SRJ". Te "nove činjenice", po njima, izviru iz toga što je SRJ primljena u članstvo UN 1. novembra 2000. kao "nova članica", što znači da pre toga nije bila članica UN pa, prema tome, nije imala ni pristup Međunarodnom sudu pravde i nije bila vezana Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Rasprava o jugoslovenskom zahtevu zaključuje se sutra replikom zastupnika BiH.(kraj)