HAG/DEN HAAG | 13.03.2006.

SREBRENICA: GENOCID ILI "LOKALNA OSVETA"?

U nastavku rasprave pred Međunarodnim sudom pravde pravni zastupnik SCG, britanski advokat Ijan Braunli, osporavao tvrdnje bosanske strane da je slučaj Srebrenice potpuno dokumentovan i da predstavlja "paradigmatski primer genocida koji je planiran i organizovan iz Beograda."

Dok su pravni zastupnici BiH tvrdili da je slučaj Srebrenice potpuno dokumentovan i da predstavlja "paradigmatski primer genocida koji je planiran i organizovan iz Beograda", britanski advokat Ijan Braunli/Ian Brownlie, koji pred Međunarodnim sudom pravde zastupa SCG, je danas tvrdio da to "nikako nije slučaj" i da je bosanska strana u svojoj prezentaciji zaobišla mnoge bitne stvari. Na početku svog izlaganja, Braunli je izneo svoju "skraćenu verziju toka događanja" u području Srebrenice od početka rata do jula 1995., koja se kako je rekao zasniva na dokumentima američke obaveštajne službe (CIA), izveštaju holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju (NIOD) i presudi Tribunala u slučaju generala Krstića.

U tom je području sve vreme rata, prema dokumentima na koja se pozivao britanski advokat, postojao oružani sukob između 28. Divizije Armije BiH i Vojske Republike Srpske. Počev od decembra 1992. muslimanske snage su napadale, pljačkale i palile srpska sela u tom području. U ruke muslimanskih snaga je, nastavio je Braunli, palo 30 srpskih sela i 70 zaselaka, a u napadima je stradalo najmanje 1.000 civilnih žrtava.

Krajem 1992. snage pod komandom Nasera Orića su, kako se navodi u dokumentima CIA, započele uspešnu ofanzivu kojom su presekle važne komunikacije Vojsci Republike Srpske, koja je u proleće 1993. uzvratila strateškom protiv-ofanzivom kako bi potisnula muslimanske snage iz doline reke Drine. Ofanziva VRS zaustavljena je pretnjom vazdušnih udara, a nakon toga je u aprilu Savet bezbednosti UN proglasio Srebrenicu jednom od zaštićenih zona. Uprkos tome Srebrenica nikada nije demilitarizovana, 28. divizija je imala oko 6.000 boraca, naoružavala se i napadala srpske snage u okruženju. Oni koji su "razumeli situaciju", rekao je Braunli, "strahovali su od odmazde jednom kada muslimanske snage budu poražene."

Kada se to dogodilo u julu 1995. usledile su, kako je rekao, "lokalne odmazde." To, a ne "dugoročno planiranje, bilo čije, a pogotovo ne Beograda" je, po Braunliju, objašnjenje za ono što se dogodilo u Srebrenici.

Nakon toga britanski advokat je prešao na analize i interpretacije Konvencije o genocidu, nastojeći da dokaže da se ona odnosi na pojedince – "ustavne vladare, javne zvaničnike i privatne građane" – a ne na države. Države, prema Braunlijevoj interpretaciji Konvencije, mogu biti odgovorne samo za propust da spreče i kazne pojedince koji vrše genocid, pod uslovom da imaju teritorijalnu nadležnost i kontrolu nad područjem na kojem se vrši genocid. A bivša SR Jugoslavija, po mišljenju britanskog advokata, nije imala ni nadležnost ni kontrolu na teritoriji BiH, niti je imala efektivnu kontrolu nad Republikom Srpskom.