HAG/DEN HAAG | 26.02.2007.

SRBIJA ODGOVORNA ZA PROPUST DA SPREČI I KAZNI GENOCID

U presudi Međunarodnog suda pravde potvrđeno da su snage bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. počinile genocid koji je Srbija najpre propustila da spreči, a zatim i da kazni i izruči Tribunalu njegove počinioce, na čelu sa Ratkom Mladićem. Odbijen zahtev BiH za naknadu štete

Međunarodni sud pravde proglasio je danas Srbiju odgovornom zbog propusta da spreči genocid u Srebrenici kao i da kazni ili izruči Tribunalu počinioce tog zločina, a u prvom redu generala Ratka Mladića. Od Srbije se zahteva da bez odlaganja, u skladu sa obavezama koje ima po Konvenciji o genocidu, preduzme efektivne korake da kazni počinioce genocida i izruči Tribunalu optužene za taj i druge ratne zločine.

Prekršene obaveze Srbije ne proizlaze samo iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, već i iz dve "privremene zaštitne mere" koje je u aprilu i septembru 1993. godine izrekao Međunarodni sud pravde. Njima je tadašnjoj SR Jugoslaviji izričito naloženo da “preduzme sve što je u njenoj moći, kako bi sprečila zločine genocida, kao i da obezbedi da takve zločine ne čine vojne ili paravojne formacije... koje bi mogle da budu pod njenom kontrolom ili da imaju njenu podršku”. Uprkos tom izričitom nalogu, zaključile su sudije najvišeg svetskog suda, Srbija nije u julu 1995. godine učinila ništa da bi pokušala da spreči srebrenički masakr, "mada joj je moralo biti jasno da postoji ozbiljan rizik genocida."

U presudi kojom je stavio tačku na četrnaestogodišnji spor "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije", odnosno kasnije Srbije i Crne gore, a na kraju samo Srbije, najviši svetski sud je utvrdio da se zločini počinjeni tokom rata 1992. – 1995. godine, poput masovnih ubistava, silovanja, zatočavanja, razaranja ili deportacija, mada predstavljaju "akte genocida" u skladu sa Konvencijom, ipak ne mogu kvalifikovati kao genocid. Sud je, naime, ocenio da nije dokazano da su ti zločini počinjeni sa specifičnom namerom da se zaštićena grupa bosanskih Muslimana, u celosti ili delimično, “uništi kao takva.”

Predsednica suda Rozalin Higins/Rosalyn Higgins je ukazala da postoji obilje dokaza da su u BiH počinjeni zločini protiv čovečnosti i ratni zločini, za koje Međunarodni sud pravde nije nadležan pošto se u ovom slučaju radilo "isključivo o genocidu, i to u uskom pravnom smislu a ne u širokom značenju koje se ponekad pridaje tom terminu."

Postojanje genocidne namere je, zaključile su sudije Međunarodnog suda pravde, izvan razumne sumnje dokazano jedino u slučaju srebreničkog masakra u julu 1995. godine, koji je i u presudama Haškog tribunala kvalifikovan kao genocid. Potvrđujući da su snage bosanskih Srba u Srebrenici počinile genocid, najviši svetski sud nije utvrdio da se odgovornost za taj zločin može pripisati tadašnjoj SR Jugoslaviji. Zaključak suda je da se neposredni izvršioci genocida – uprkos svoj pomoći i podršci koju su dobijali od Beograda – ipak ne mogu smatrati njegovim “organima ili agentima.” Po oceni suda nije, takođe, dokazano da je Srbija učestvovala u zaveri da se počini genocid ili bila saučesnik u njemu.

Ukazujući da finansijska kompenzacija nije najprikladniji oblik nadoknade za kršenje obaveze sprečavanja i kažnjavanja zločina genocida, Međunarodni sud pravde je odbacio zahtev BiH za naknadu štete.

Međunarodni sud pravde je, takođe, odbacio prigovor Beograda na nadležnost suda i precizirao da se današnja presuda tiče isključivo odgovornosti Srbije, a ne i Crne Gore koja je prošle godine istupila iz državne zajednice i, za razliku od Srbije, nije nastavila međunarodno pravni kontinuitet sa njom.

Nakon izricanja presude, pravni zastupnici Beograda su ukazivali na one njene delove kojima je Srbija, kako su oni to formulisali, "oslobođena od najteže optužbe u njenoj istoriji: da je počinila genocid, bila saučesnik u njemu ili podsticala na genocid." Srbiji, kako su izjavili, "ostaje obaveza da se suoči sa onima koji su izvršenjem teških zločina ukaljali ime srpskog naroda" i osigura njihovo izručenje Haškom tribunalu.

Nakon kraće izjave na srpskom u kojoj je izrazio "profesionalno zadovoljstvo" jer je sud prihvatio "našu hipotezu da niko ne može da dokaže da je srpski narod imao nameru da uništi muslimanski narod", glavni pravni zastupnik Beograda, ambasador Radoslav Stojanović je na francuskom jeziku (!?) izrazio "žaljenje zbog svih muslimanskih, hrvatskih i srpskih žrtava u Bosni i Hercegovini."

Priznajući da "nisu dobili sve što su tražili", zastupnici Bosne i Hercegovine su ukazivali da su, ipak, "dobili dosta", a u prvom redu potvrdu da su snage bosanskih Srba tokom rata počinile brojne teške zločine koji predstavljaju "akte genocida" ali koji se – sa izuzetkom Srebrenice – ne mogu tako kvalifikovati zbog problema sa dokazivanjem "genocidne namere."

Sakib Softić, glavni pravni zastupnik BiH, ukazuje da strane u sporu "treba da prihvate presudu u celini, a ne samo u delovima koji im odgovaraju." Po njemu, nakon nalaza najvišeg svetskog suda da su snage Republike Srpske počinile genocid u Srebrenici, neophodno je "uraditi nešto kako bi se poništile posledice tog genocida." Ukoliko Srbija i nakon ove presude bude odbijala da izruči Mladića i ostale begunce od međunarodne pravde, BiH će se, najavio je Softić, obratiti Savetu bezbednosti koji se stara o izvršenju presuda Međunarodnog suda pravde, kao najvišeg pravnog organa u sistemu UN.