HAG/DEN HAAG | 10.03.2014.

SRBIJA: GENOCID NAD SRBIMA ALI NE I NAD HRVATIMA

U odgovoru na prošlonedeljne argumente Hrvatske, šef srpskog pravnog tima Saša Obradović priznaje da su u Hrvatskoj počinjeni teški zločini, ali ističe da nema dokaza da su "dosegli razmere genocida". S druge strane, zločini počinjeni nad Srbima tokom operacije Oluja, po Obradoviću, sadrže sve elemente genocida, uključujući i specifičnu nameru

Odgovarajući na hrvatsku tužbu za kršenje Konvencije o kažnjavanju i sprečavanju zločina genocida, vođa srpskog pravnog tima Saša Obradović je prihvatio da su u Hrvatskoj počinjeni teški zločini ali ukazuje da njihova težina ne doseže prag neophodan da se kvalifikuju kao genocid. Dodao je da izražava "žaljenje zbog žrtava" bez obzira na pravnu kvalifikaciju tih zločina.

Srbija ove sedmice odgovara na argumente Zagreba da su pripadnici JNA, Teritorijalne odbrane, paravojnih, dobrovoljačkih i drugih srpskih formacija tokom rata delovali sa namerom da "potpuno ili delimično unište hrvatsko stanovništvo" na prostorima Istočne i Zapadne Slavonije, Banije, Korduna i Dalmacije. Navodi sadržani u tužbi iz jula 1999. godine su, rekao je Obradović, "ozbiljni", no za njih "nema dokaza". Hrvatska, ukazao je, nije ponudila ni jedan dokaz, izjavu svedoka ili dokument koji potvrđuje postojanje genocidne namere srpskog rukovodstva, JNA ili Srba iz Hrvatske. Čak i da se izneti dokazi uvaže kao verodostojni, rekao je Obradović, oni ne ispunjavaju pravne elemente zločina genocida.

Obradović je još jednom ponovio da Beograd ne može da bude odgovoran za dela i propuste pre 27. aprila 1992. kada je SR Jugoslavija formalno uspostavljena kao država. Istakao je da se većina zločina za koje se Srbija tereti dogodila 1991. godine a da se malobrojni zločini nakon aprila 1992. ne mogu okarakterisati kao genocid. Konačno, Obradović tvrdi da oni koji su počinili zločine u Hrvatskoj nisu bili ni pravno ni faktički organi Srbije niti su zločini počinjeni po nalogu ili pod kontrolom Srbije što, ukazao je, pokazuju nedavne tribunalove presude.

U uvodnom izlaganju o protivtužbi koju je Srbija podnela protiv Hrvatske u januaru 2010. godine, Obradović je naglasio da su "masovna ubistva tokom i nakon operacije Oluja dosegla razmere genocida". Po podacima Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", tokom rata u Hrvatskoj je ubijeno blizu 6400 Srba, od čega oko 1700 u Operaciji Oluja. Oko 1700 ljudi se i dalje vodi kao nestalo a 400 ekshumiranih tela čeka na identifikaciju. Prema podacima koje je izneo Generalni sekretar UN u oktobru 1995. godine, oko 200 hiljada krajinskih Srba je napustilo prostor Hrvatske tokom operacije Oluja u avgustu 1995. godine.

Nakon Obradovića, profesor međunarodnog prava Vilijam Šejbas/William Schabas je ukazao na različita tumačenja Konvencije o genocidu u svetlu presude Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine u sporu koji je po istim optužbama Bosna i Hercegovina vodila protiv Srbije. Profesor Šejbas je rekao da je o mnogim aspektima spora koji Hrvatska vodi protiv Srbije već presuđeno pred Tribunalom. Dodao je, međutim, da "ne treba izgubiti iz vida" da, za razliku od Tribunala, Međunarodni sud pravde nema jurisdikciju nad ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Takođe je ukazao na relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava, Tribunala za Ruandu, odluke stalnog Međunarodnog krivičnog suda kao i na pojedine tribunalove presude koje se odnose na genocidna dela i nameru "uništenja grupe kao takve".

U završnom izlaganju, šef srpskog pravnog tima Saša Obradović je osporavao dokaze iznete tokom argumentacije Hrvatske, tvrdeći da su "zasnovani na nepotpisanim izjavama" koje je sastavila hrvatska policija i na koje se sud ne može osloniti. Poruka takvih dokaza je, po Obradoviću, "demonizacija Srba, zasnovana na fabrikovanim i lažnim dokumentima". Po tvrdnjama Obradovića, Hrvatska je predala 209 takvih izjava od kojih je 189 nepotpisano.

Rasprava se nastavlja sutra argumentacijom Beograda o nadležnosti suda da raspravlja o suštini spora koji Hrvatska i Srbija vode jedna protiv druge.