HAG/DEN HAAG | 02.03.2006.

SILOVANJA NISU BILA "KOLATERALNA ŠTETA" ORUŽANOG SUKOBA

Seksualno nasilje nad bošnjačkim ženama, prema pravnim zastupnicima BiH u raspravi pred Međunarodnim sudom pravde, jasno ukazuje na nameru da se jedna etnička grupa uništi ili natera da napusti teritoriju na kojoj je trebalo da nastane "država svih Srba."

Silovanja koja su u Bosni počinjena u periodu od 1992. do 1995. godine predstavljaju "konstitutivni element genocida" – istakla je u nastavku rasprave pred Međunarodnim sudom pravde Francuskinja Brižit Štern/Brigitte Stern, jedan od advokata u pravnom timu Sarajeva.

U tom je periodu, prema njenim rečima, oko 12.000 osoba – "uglavnom Bošnjakinja, silovano samo zato su pripadale određenoj etničkoj grupi." U prilog tome, Štern je citirala i jedan od zaključaka Generalne Skupštine UN u kojem se navodi da su ta silovanja "predstavljala deo politike etničkog čisćenja" što, po njoj, "znači i deo genocida." Od početka rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, pravni zastupnici BiH dosledno zastupaju tezu da je "etničko čišćenje" pogrešno i nesrećno odabrani sinonim za "genocid."

Ističući da se u izveštaju nekadašnjeg izvestioca UN za ljudska prava Tadeuša Mazovjeckog/Tadeusz Mazowiecki navodi broj od 12 hiljada silovanih osoba, primarno žena ali i muškaraca koji su bili žrtve seksualnog nasilja, Štern je tvrdila da je taj broj mnogo veći zato što mnoge silovane žene nisu htele da govore o svojim stradanjima u strahu da će biti odbačene od svojih porodica ili lokalnih zajednica ili zato što su želele da to što pre izbrišu iz svog sećanja.

"Silovane su devojke od 13 od 17 godina, na žalost i deca od 4 do 7 godina, kao i starice od preko 80 godina", rekla je Štern. Silovanja su se dešavala u svim mestima gde je živelo muslimansko stanovništvo, kao i u logorima i zatvorima u Foči, Brčkom,
Keratermu, Omarskoj, Trnopolju, Bosanskom Šamcu, Sušici kod Vlasenice.

Štern je zaključila da se na osnovu prikupljenih podataka i činjenica koje su utvrđene pred Haškim tribunalom, može zaključiti da su silovanja bila "opšti okvir" genocida. Pročitala je delove iskaza zaštićenih svedokinja na suđenju za silovanja i seksualna porobljavanja bošnjačkih devojaka i žena u Foči, ukazujući da su seksualni zločini detaljno obrađeni u odgovoru BiH na u međuvremenu povučenu kontra-tužbu Beograda.

Zaključujući svoje izlaganje, Brižit Štern je posebno podvukla da se "silovanja nikako ne mogu posmatrati kao kolateralna šteta" rata koji je vođen u BiH, budući da su predstavljala deo politike i pokazuju nameru da se jedna etnička grupa uništi ili natera da napusti teritoriju na kojoj je trebalo da nastane "država svih Srba."