HAG/DEN HAAG | 23.02.2004.

"SLUČAJ ZID" PRED NAJVIŠIM SVETSKIM SUDOM

Na inicijativu Generalne skupštine UN, pred Medjunarodnmim sudom pravde u Hagu počela trodnevna rasprava o legalnosti zida kojim Izrael nastoji da se "ogradi" od Palestinaca.

Pred Medjunarodnim sudom pravde, najvišom pravnom instancom UN koja razmatra sporove izmedju država, danas je otvorena trodnevna rasprava o zidu kojim Izrael nastoji da se "ogradi" od palestinskih teritorija na Zapadnoj obali.

Zid dug oko 730 kilometara bi, prema zvaničnoj izraelskoj verziji, trebalo da osigura zaštitu od samoubilačkih terorističkih napada poput jučerašnjeg u Jerusalimu, u kojem je u eksploziji bombe u autobusu ubijeno osam Izraelaca. Da bi gradjanima Haga i ostatku sveta dočarali efekte terorističkih napada kojima su izloženi, Izraelci su pred Palatu mira - sedište Medjunarodnog suda pravde - dovukli nagorelu olupinu autobusa koji je prošlog meseca raznet u samoubilačkoj eksploziji u Jerusalimu, u kojoj je ubijeno 11 ljudi. Fotografije tih i brojnih drugih žrtava samoubilačkih napada nosilo je nekoliko stotina demonstranata - Izraelaca i njihovih evropskih prijatelja - koji su se, uz prisustvo masivnog policijskog obezbedjenja, okupili pred Palatom mira na početku rasprave. Za danas posle podne, predvidjene su demonstracije Palestinaca i njihovih pristalica iz Holandije i susednih država.

Rasprava pred 15 sudija najvišeg svetskog suda počela je jutros izlaganjem Nasera Al-Kidve/Nasser Al-Kidwa, šefa palestinske delegacije. Ukazujući da pred sudom nije slučaj izraelsko-palestinskog sukoba koji se nastavlja decenijama, već "slučaj zida", Al-Kidva je osporavao izraelsku tezu da se zid gradi zbog bezbednosti, tvrdeći da su glavni razlozi njegovog podizanja "učvršćenje okupacije i faktička aneksija velikih delova palestinske zemlje."

Palestinci, njihove pristalice, pa čak i mnogi od onih koji se protive razmatranju ovog slučaja pred Medjunarodnim sudom pravde (kao što su recimo Sjedinjene države, Evropska unija i Rusija) kritikuju Izrael zbog činjenice da zid ne sledi Zelenu liniju prekida vatre iz 1948. godine, već na nekim mestima ulazi duboko u palestinsku teritoriju i razdvaja palestinska naselja, onemogućavajući komunikacije i normalan život stanovnika tih područja.

Rasprava koja je danas otvorena pred Medjunarodnim sudom pravde podseća pomalo na rasprave koje su, pred Haškim tribunalom, svojevremeno vodjene po članu 61 Pravila postupka. Obe su, naime, "jednostrane", jer na njima učestvuje samo jedna strana u sporu.

U Tribunalu je to bilo tužilaštvo koje je, u odsustvu optuženih i njihove odbrane, javno prezentiralo deo svojih dokaza, tražeći od suda da potvrdi optužnice i da za beguncima izda medjunarodne poternice.

Rasprava o izraelskom zidu biće "jednostrana" pošto je Izrael odbio da u njoj učestvuje, osporavajući nadležnost Medjunarodnog suda pravde u ovom slučaju. Umesto učešća u raspravi, Izrael je sudu dostavio opsežan pismeni podnesak u kojem osporava palestinske stavove i optužbe i ukazuje da taj spor treba rešavati u pregovorima, u okviru mirovnog procesa, a ne pred sudom. Pismene podneske podnele su i mnoge zemlje, podržavajući stavove jedne ili druge strane u sporu.

Pored palestinskih vlasti, u trodnevnoj raspravi će učestvovati predstavnici još 12 zemalja (od Južne Afrike i Kube, do Alžira i Senegala), kao i predstavnici Arapske lige i Islamske konferencije. Svi učesnici rasprave smatraju da izgradnjom zida Izrael krši medjunarodno pravo.

Kao što se rasprave koje su bez prisustva optuženih svojevremeno vodjene pred Tribunalom nisu završavale presudom, već potvrdom optužnice i izdavanjem medjunarodne poternice, tako se ni sadašnja rasprava pred Medjunarodnim sudom pravde neće zaključiti presudom, već "savetodavnim mišljenjem" o legalnosti izraelskog zida. Takvo mišljenje najvišeg svetskog suda ima značajnu pravnu, političku i moralnu težinu, ali ne i izvršnu moć iza koje bi stajao Savet bezbednosti UN.