HAG/DEN HAAG | 13.03.2014.

"KRAJINSKI SRBI VIŠE NE POSTOJE KAO GRUPA"

Šef pravnog tima Srbije Saša Obradović tvrdi da je namera da se nad krajinskim Srbima počini genocid ispoljena na Brionskom sastanku, a ostvarena nakon toga masovnim zločinima i sprečavanjem povratka srpskih izbeglica. Nakon što je Žalbeno veće Tribunala poništilo osuđujuću presudu hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, Srbija očekuje da Međunarodni sud pravde nađe pravni lek za "neodrživu situaciju" i donese pravdu žrtvama "Oluje"

U današnjem obraćanju Međunarodnom sudu pravde srpski pravni tim je detaljno obrazložio protivtužbu kojom dokazuje odgovornost Hrvatske za genocid nad krajinskim Srbima u operaciji "Oluja" 1995. godine. Tokom tročasovne rasprave govorio je samo šef srpskog tima Saša Obradović, navodeći da je "Oluja" planirana i sprovedena sa namerom da se krajinski Srbi unište kao grupa, odnosno da se počini genocid.

Dokazujući postojanje takve namere, srpski pravni tim se, rečeno je još juče, "čvrsto oslanja" na transkript sastanaka predsednika Hrvatske Franje Tuđmana sa najvišim državnim zvaničnicima od 31. jula 1995. godine na Brionima, pet dana uoči početka "Oluje". Tuđmanov zahtev da se Srbima nanesu "takvi udarci da praktično nestanu" tumači se kao jasna namera za uništenje cele grupe. Hrvatski predsednik je na Brionima rekao i da "civili treba da prvi pođu, pa će onda i vojska" jer to "deluje psihološki jedni na druge". Radi se, navodi Obradović, o jasnom znaku da je neprijatelj ceo srpski narod Krajine, a ne samo vojnici. Podseća se i na deo transkripta u kojem Tuđman traži da se "civilima ostavi put" za odlazak "a jamče se im tobože građanska prava".

Brionski sastanak je u tribunalovoj prvostepenoj presudiGotovini i Markaču okarakterisan kao jedan od dokaza udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem da se Srbi proteraju iz Krajine. Žalbenom presudom su, međutim, generali oslobođeni i odbačen je zaključak o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, a sprski pravni tim smatra da je tada "potcenjen" značaj Brionskog transkripta. Zato Srbija očekuje da "najviši sud Ujedinjenih nacija" nađe pravni lek za ovu "neodrživu situaciju" i donese pravdu žrtvama "Oluje".

Genocidni plan sa Briona je, navodi Obradović, sproveden u delo tokom operacije "Oluja" činjenjem "sistematskih, masovnih i široko rasprostranjenih zločina" protiv krajinskih Srba i njihove imovine. Počelo je sa neselektivnim granatiranjem Knina i drugih krajinskih sela i gradova, što je uzrokovalo bekstvo ogromnog broja civila. Srpski pravni tim podseća na izdvojeno mišljenje sudije Ađusa/Agius iz Žalbenog veća Tribunala koji je naveo da je za dan i po 4. i 5. avgusta 1995. godine 900 granata ispaljeno na grad iz kojeg nije bilo otpora.

Oslanjajući se donekle na dokaze izvedene u predmetu hrvatskih generala, ali mnogo više na podatke srpske nevladine organizacije "Veritas" i izjave svojih svedoka, srpski pravni tim je prezentovao navode o brojnim ubistvima Srba u Krajini nakon ulaska hrvatskih snaga. Od 1.719 Srba ubijenih za vreme i nakon "Oluje", njih 1.513 je, po podacima "Veritasa" stradalo od 4. do 12. avgusta 1995. godine. Među stradalima je bilo 887 civila. Ukazujući na brojna mesta zločina, koja su se nalazila na ruti kretanja Hrvatske vojske, kao i na napade na izbegličke kolone od strane hrvatske artiljerije i njenih vojnika, Obradović je rekao da se nije radilo o izolovanim incidentima, već o sistematskoj kampanji koju su izbegli samo oni koji su pobegli ili se privremeno sakrili pred naletom počinilaca.

Usledilo je, podseća šef srpskog pravnog tima, sistematsko i sveobuhvatno uništavanje i pljačkanje srpskih kuća sa ciljem da se, kako je to u jednom intervjuu rekao bivši komandant snaga UN u Krajini general Foran/Forand, spreči povratak Srba. U izveštaju evropskih posmatrača iz septembra 1995. godine se navodi da je do tada 73 odsto srpskih kuća spaljeno, a u izveštaju UN iz novembra iste godine se pominje da je uništeno ukupno 17.270 objekata. Kada se tome dodaju administrativne mere da se povratak onemogući, nema sumnje, smatra Obradović, da se radilo o pokušaju uništenja etničke grupe i njenog brisanja sa područja Krajine.

U tome se, smatra srpski pravni tim, uspelo. "Danas krajinski Srbi ne postoje kao takvi. Ne mogu se pronaći nigde kao posebna grupa, čak ni u Srbiji gde su većinski izbegli jer su se pomešali sa lokalnim srpskim stanovništvom. Njihova jedinstvena i prepoznatljiva kultura je izbrisana", zaključio je Obradović.