HAG/DEN HAAG | 27.02.2006.

"CUNAMI" KOJI JE UNIŠTIO KARAKTER BIH

Na otvaranju rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, glavni pravni zastupnik BiH je događaje između 1992. i 1995. godine opisao kao "cunami koji je proizveo čovek", a ne priroda. Cilj rasprave je, rekao je Softić, da se utvrdi istina koja, priznaje on, "može biti bolna za građane Srbije i Crne Gore i Republike Srpske", ali ne toliko koliko je "neizmeran bol koji je nanet nesrpskom stanovništvu u BiH

Nasilje koje je između 1992. i 1995. godine pogodilo Bosnu i Hercegovinu predstavljalo je "cunami koji je prouzrokovao čovek", a ne priroda – rekao je danas Sakib Softić, glavni pravni zastupnik BiH pred Međunarodnim sudom pravde.

U tom su "cunamiju", rekao je Softić na otvaranju glavne rasprave u sporu "BiH protiv SCG", "uništeni karakter Bosne i Hercegovine i deo njenog nesrpskog stanovništva." Po njemu, "trebaće nekoliko generacija da bi se prevazišle posledice tih razaranja i zacelile rane."

Spor o kojem je danas pred najvišim svetskim sudom počela glavna rasprava je još u martu 1993. pokrenula Bosna i Hercegovina, zahtevom da se tadašnja SR Jugoslavija proglasi odgovornom za kršenje Konvencije o genocidu i obaveže na plaćanje odštete državi i građanima BiH.

Podnoseći taj zahtev, istakao je Softić, BiH nije vođena "željom za osvetom" ili "kolektivnom krivicom" svih Srba koje su, smatra on, "zaveli njihovi lideri" propagandom o srpskim žrtvama u prošlosti i govorom mržnje u kojem su druge narode proglasili za njihove neprijatelje. BiH, naglasio je Softić, ne želi da "minimalizuje patnje srpskog stanovništva u prošlosti, posebno u Drugom svetskom ratu, ali ne može da prihvati da prošla stradanja budu izgovor za genocid nad drugima."

Pravni zastupnik BiH, takođe, ne negira "da su i bosanski Srbi bili žrtve ratnih zločina" i izražava zbog toga "duboko žaljenje", ali ističe da ti zločini "nikada nisu bili deo politike" bosanskih vlasti.

Za razliku od toga, zločini koji su počinjeni nad nesrpskim stanovništvom BiH su, po Softiću, rezultat politike koju su vodile vlasti u Beogradu, pa se u ovom slučaju radi o "odgovornosti države koja je, preko svojih organa, počinila najbrutalnija kršenja međunarodnog prava."

Ukazujući da druga strana osporava zločine, falsifikuje istoriju i negira da su se dogodili Srebrenica, masovna silovanja i agresija, Softić je rekao da je sada na sudu da utvrdi istinu koja, priznaje on, "može biti bolna za građane Srbije i Crne Gore i Republike Srpske" ali ne toliko koliko je "neizmeran bol koji je nanet nesrpskom stanovništvu u BiH.

Zamenik glavnog zastupnika BiH, holandski advokat Fon van den Bisen/Phon van den Biesen, je u svojoj uvodnoj reči govorio o proceduralnoj istoriji spora. Podsetio je da je Međunarodni sud u aprilu 1993. godine izrekao privremenu zaštitnu meru kojom je naložio SRJ da “preduzme sve što je u njenoj moći, kako bi sprečila zločine genocida", ali je Beograd, po njemu, "ispoljio nepoštovanje prema najvišem svetskom sudu i totalno ignorisao njegove naloge." Glavni razlog zbog kojeg je od pokretanja spora proteklo gotovo 13 godina po Van den Bisenu je "taktika odugovlačenja" koju od početka sprovodi Beograd, nastojeći da izbegne otvaranje glavne rasprave.

Holandski advokat je, u tom kontekstu, pomenuo i pokušaj Živka Radišića, bivšeg srpskog člana u Predsedništvu BiH, koji je u junu 1999. godine samoinicijativno za novog ko-zastupnika BiH imenovao Svetozara Miletića. Četiri dana posle tog imenovanja, Miletić je obavestio Međunarodni sud da BiH povlači svoj zahtev, a Beograd je brže-bolje, već sledećeg dana, obavestio sud da "prihvata predlog BiH." Ova epizoda, po Van den Bisenu, predstavlja "uverljivu demonstraciju produžene dobre saradnje i koordinacije Beograda i Banja Luke", što je jedna od stvari koje će u naredna dva i po meseca dokazivati bosanska strana.