HAG/DEN HAAG | 28.03.2014.

OKONČANA ARGUMENTACIJA SRBIJE PRED MEĐUNARODNIM SUDOM PRAVDE

U završnoj argumentaciji o uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije, šef srpskog pravnog tima Saša Obradović zatražio da se sud proglasi nenadležnim po tužbi druge strane ili, alternativno, odbaci njene argumente o odgovornosti Srbije za genocid. U isto vreme, zahteva da veće Hrvatsku proglasi odgovornom za genocid u operaciji "Oluja", naloži joj isplatu odštete, donošenje mera za nesmetan povratak izbeglih i ukidanje proslave "Dana pobede i domovinske zahvalnosti"

U popodnevnom delu zasedanja pred Međunarodnim sudom pravde Srbija je prezentovala "odgovor na odgovor" Hrvatske u vezi sa tvrdnjom da je za vreme i nakon operacije "Oluja" počinjen genocid. Najveći deo zasedanja zauzelo je izlaganje kanadskog profesora Vilijama Šejbasa/William Schabas, nakon čega se sudijama obratio britanski advokat Vejn Džordaš/Wayne Jordash, a završne argumente prezentovao šef srpskog tima Saša Obradović.

Prvi deo izlaganja profesor Šejbas je posvetio bivšem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu za kojeg tvrdi da je imao "centralnu ulogu u planiranju i sprovođenju" operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine. Suprotstavljajući se navodima hrvatske strane da su Tuđmanove reči u argumentaciji Srbije "izvučene iz konteksta", Šejbas navodi da se iz njegovih javnih nastupa i izlaganja na različitim sastancima jasno vidi da je imao "rasističke stavove" prema Srbima, Jevrejima i Muslimanima, kao i da je gajio simpatije prema organizacijama sa fašističkim korenima. Ideja mu je, navodi kanadski profesor, bila da u "Oluji" oslobodi Hrvatsku, ali i da područje Krajine naseli Hrvatima, a spreči povratak Srba.

Šejbas podseća na zaključak Pretresnog veća u presudi generalima Gotovini i Markaču u kojoj se opisuju konkretni potezi, uključujući administrativne mere, da se spreči povratak Srba nakon "Oluje" i njihov broj u Krajini "svede na minimum". Radi se, kaže, o "snažnom pokazatelju genocidne namere" na šta, po njemu, Hrvatska u svom izlaganju nije obratila pažnju.

Osvrćući se na suđenje hrvatskim generalima pred Tribunalom, Šejbas je naveo da zaključci sudija u tom procesu jesu važni ali da "ne oslikavaju" sve aspekte srpske tužbe za genocid. Postoje "esencijalne razlike" između "uske slike" date u procesu Gotovini i Markaču i rasprave po kontratužbi Srbije, zaključuje Šejbas. Oslobađajuća žalbena presuda hrvatskim generalima ostavila je, kaže, "blještavu prazninu", jer niko nije osuđen za evidentne zločine nad Srbima i trajnu promenu etničke strukture tog dela Hrvatske.

Šejbas je pozvao Međunarodni sud pravde da popuni tu prazninu tako što će obratiti pažnju na druge pokazatelje genocida, kao što su napadi na izbegličke kolone i ubistva Srba koji nisu uspeli da pobegnu. Ubijen je svaki srpski civil koga su hrvatski vojnici zatekli i to, rekao je Šejbas aludirajući na definiciju genocida, "nije bilo uništavanje grupe delimično ili u celini, to je bilo uništavanje u celini".

Na tvrdnje hrvatskog tima da su Srbi iz različitih razloga napuštali Krajinu kanadski profesor odgovara da to možda jeste istina, ali da ne umanjuje genocidnu nameru Hrvatske. Baš kao što činjenica da su neki Jevreji iz različitih razloga dobrovoljno otišli iz Nemačke i tako izbegli holokaust, ne znači da cilj nacističkih vlasti nije bio njihovo uništenje. Hrvatski pravni tim je u odgovoru na protivtužbu Srbije oštro reagovao na deo Šejbasovog izlaganja u kojem je, kako su naveli, povukao "nespretnu i neprimerenu paralelu" između zasedanja nacista u Vanzeu/Wannsee gde je doneta odluka o "konačnom rešenju" jevrejskog pitanja u Nemačkoj i sastanka na Brionima na kojem je planirana operacija "Oluja". On danas kaže da druga strana "nije pažljivo slušala" šta je rekao, jer nije poredio ta dva skupa već način na koji se pogrešno predstavljao i relativizovao njihov sadržaj.

U zaključku izlaganja Šejbas je naveo da su tvrdnje srpskog tima po tužbi za genocid "mnogo jače" od navoda hrvatske tužbe. Zatim je Vejn Džordaš/Wayne Jordash detaljno obrazložio "snagu" srpske tužbe u odnosu na hrvatsku.

Zaključujući izlaganje Srbije, šef tima Saša Obradović je od sudija zatražio da se po tužbi Hrvatske za genocid proglasi nenadležnim za sve zločine koji su počinjeni pre 27. aprila 1992. godine, od kada počinje državnost Srbije, odnosno pre 8. oktobra 1991. godine do kada Hrvatska nije bila država. Ako to bude odbijeno, srpski tim traži da se odbace svi argumenti o odgovornosti Srbije za genocid nad Hrvatima.

Srbija u isto vreme zahteva da veće sastavljeno od 17 sudija zaključi da je Hrvatska povredila Konvenciju o genociduza vreme i nakon "Oluje" jer su ubistva i drugi zločini počinjeni sa namerom da se delimično ili u celini uništi grupa krajinskih Srba. Zahteva se da se Hrvatskoj naloži ispunjavanje obaveze da se kazne svi akti genocida počinjenog u "Oluji", isplati odšteta žrtvama, obezbedi povratak izbeglih i normalan život u njihovim kućama. Srbija traži i da se Hrvatskoj naloži hitna izmena Zakona o državnim praznicima kako bi se ukinula proslava "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" 5. avgusta, kada se obeležava uspeh u, kako je zaključio Obradović, "genocidnoj operaciji Oluja".

Rasprava po međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid biće završena u utorak kada će finalne argumente izneti hrvatska strana.