HAG/DEN HAAG | 03.03.2006.

ODGOVORNOST BEOGRADA ZA GENOCID

Pošto smatraju da su u prva četiri dana rasprave dokazali da je izvršen genocid, zastupnici BiH pred Međunarodnim sudom pravde prešli na dokazivanje odgovornosti Beograda za taj zločin

Nakon što su u prva četiri dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde dokazivali da se zločini koji su od 1992. do 1995. počinjeni u Bosni i Hercegovini mogu kvalifikovati kao genocid, pravni zastupnici Sarajeva su danas prešli na dokazivanje odgovornosti Beograda, čime će se baviti u preostala tri dana koja su im na raspolaganju za iznošenje argumenata.

Francuski profesor Alen Pele/Alain Pellet je, jutros, ukazao na pravne osnove odgovornosti države za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Od svih osnova odgovornosti države navedenih u članu 3 Konvencija, Srbija i Crna Gora, smatra Pele, nije odgovorna samo za "pokušaj da se počini genocid", jer je "na žalost", kako je dodao, "taj pokušaj bio uspešan." Srbiji i Crnoj Gori se, po njemu, može pripisati odgovornost po svim drugim osnovama iz Konvencije: zato što je "podsticala na genocid", učestvovala u "zaveri da se počini genocid", bila "saučesnik u genocidu" i, konačno, zato što je "direktno počinila genocid."

Države su odgovorne za ponašanje državnih organa, istakao je Pele pozivajući se na neke ranije presude najvišeg svetskog suda u kojima se govori o odgovornosti država za sve akte njihovih oružanih snaga kojima se krši međunarodno pravo, kao i o odgovornosti za "propust da se takva kršenja spreče." U slučaju SRJ odnosno SCG, smatra Pele, to se odnosi ne samo na dela koja su počinili pripadnici JNA, VJ i MUP, već i Vojska Republike Srpske u kojoj su bili samo "preobučeni pripadnici JNA odnosno VJ", kao i paravojne snage koje su iz Srbije upućivane u Bosnu sa zadatkom da tamo počine dela koja čine genocid. SR Jugoslavija je, ukazao je Pele, "bila pozadina, a ponekad i zemlja porekla, snaga koje su učestvovale u genocidu."

Mada paravojne snage nisu bile de jure državni organi, Beograd snosi odgovornost za njihova kršenja međunarodnog prava – istakao je Pele pozivajući se na presudu Međunarodnog suda u sporu DR Konga i Ugande, u kojoj se navode tri uslova za odgovornost države za zločine snaga koje nisu njihovi de jure organi. U slučaju Bosne, smatra francuski profesor, ispunjena su sva tri uslova: te snage su od Beograda dobijale instrukcije i direktive i bile su pod njegom kontrolom.

Pele je, takođe, ukazao i na "organsko jedinstvo SRJ i Republike Srpske", tvrdeći da je tokom rata "Republika Srpska bila jedna od teritorijalnih jedinica SRJ i, de facto, deo SRJ", i dokazujući to ne samo direktnom vezom između VJ i VRS, već i činjenicom da je na pregovorima u Dejtonu/Dayton i Parizu delegaciju Republike Srpske predvodio tadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević.

Nakon profesora Pelea, zamenik glavnog pravnog zastupnika BiH, Holanđanin Van den Bisen/Biesen je sudu predstavio "generalnu sliku o odgovornosti SCG za genocid u BiH."