HAG/DEN HAAG | 20.03.2014.

ODGOVOR HRVATSKE NA SRPSKA OSPORAVANJA GENOCIDA

Profesor Filip Sands poziva najviši svetski sud da odstupi od ranijih zaključaka koji zahtevaju izuzetno visok prag dokazivanja genocidne namere. Prihvatanjem srpskih argumenata, Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida biće pretvorena u "istorijski spomenik", i "mrtvo slovo na papiru", upozorava Sends ispred tima Hrvatske koja Srbiju tuži za genocid počinjen tokom sukoba od 1991. do 1995. godine

Na početku druge runde iznošenja argumenata u prilog tužbe koju je Hrvatska pokrenula protiv Srbije zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, predstavnici Zagreba su danas odgovarali na osporavanja koja je Srbija iznela na prošlonedeljnoj raspravi.

Britanski profesor Filip Sends/Phillipe Sands je ukazao da se Srbija brani sa dva, po njemu neodrživa, argumenta. Prvo, Srbija tvrdi da sud nema nadležnost da presuđuje u odnosu na događaje koji su se odigrali pre 27. aprila 1992. godine kada je SR Jugoslavija konstituisana kao država. Drugo, Beograd se, kaže Sends,nada da će sud slediti praksu iz 2007. godine kada je - u sporu koji je Bosna i Hercegovina pokrenula protiv Srbije - zaključio da je genocid počinjen samo u Srebrenici.

Sends je ukazao da je u toj presudi postavljen izuzetno visok prag dokazivanja "genocidne namere" koji nije primenjen ni u jednoj presudi međunarodnih krivičnih sudova. Pozivajući se na presudu tribunalovog Žalbenog veća koje je vratilo optužbe za genocid u Karadžićevu optužnicu, Sends je ukazao da se specifična namera, koja se zahteva za kvalifikovanje zločina genocida, može pročitati iz niza "činjenica i okolnosti" kao što je činjenje zločina usmerenih protiv iste etničke grupe ili razmere zločina, sistematski odabir žrtava na osnovu njihove pripadnosti grupi te ponavljanje nasilnog i diskriminatornog ponašanja. Upravo to su navodi tužbe koju je Hrvatska podnela protiv Srbije. Britanski profesor smatra da je to ispravan standard koji bi trebalo da primeni Međunarodni sud pravde odlučujući o hrvatskoj tužbi.

Visok standard dokazivanja genocida bi, po Sendsu, otvorio vrata "lagodnog života" za sud jer mu se država ne bi obraćale da tumači odredbe Konvencije o genocidu. Upozoravajući da je Konvencija o genocidu usvojena kako bi štitila pojedince i grupe a ne države od gonjenja, Sends je pozvao sudije da ne dozvole da se"jedan od najznačajnijih instrumenta humanitarnog prava" pretvori u "istorijski spomenik", i "mrtvo slovo na papiru".

Profesor Sends se osvrnuo i na presudu u predmetu Zdravka Tolimira koji je osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida u Srebrenici i Žepi. Sends je ukazao da je za genocid u Žepi Tolimir osuđen zbog ubistva "tri lokalna lidera" što je za veće bilo dovoljno da taj čin okarakteriše kao "namerno uništavanje ograničenog broja ljudi odabranih zbog uticaja koji će njihov nestanak imati na preživljavanje grupe kao takve".

Londonski advokat Brine Ni Grouli je odgovorila na srpska osporavanja ekspertskih izjava i svedočenja o genocidu koji je, po tvrdnjama Hrvatske, počinjen na teritoriji Istočne i Zapadne Slavonije, Knina i Dalmacije. Ukazala je da su navodi iz hrvatske tužbe ostali "netaknuti" navodeći da je Srbija priznala postojanje "genocidnog ponašanja" koje se može pripisati JNA i drugim srpskim snagama a koje je proizašlo iz etničke mržnje. Primetila je, takođe, da Srbija nije osporila da je najviše vojno i političko rukovodstvo znalo za počinjene zločine najkasnije od oktobra 1991. Zbog predočenih dokaza, Srbija je morala da prihvati te navode ali je nastojala da ih "neutralizuje", rekla je Ni Grouli.

Odgovarajući na tvrdnje Srbije o broju nestalih i identifikovanih žrtava, Ni Grouli je iznela da je prema podacima koje je17. marta ove godine objavila hrvatska Uprava za zatočene i nestale,ekshumirano je 3.680 tela iz 142 masovne grobnice, 3.144 osoba je identifikovano a 865 osoba se i dalje vodi kao nestalo.

Britanski profesor Ser Kir Starmer/Keir je odgovorio na navode Srbije o nedostatku namere za potpuno ili delimično uništenje grupe ponavljajući tvrdnje Hrvatske da se genocidna namera - u nedostatku eksplicitnih dokaza -može izvući iz "reči, dela ili obrasca ponašanja".

Profesor Džejms Kraford/James Crawford će u petak govoriti o pitanjima nadležnosti i pripisivosti zločina Srbiji a potom će šefica hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić-Grotić izneti završne argumente Zagreba.