HAG/DEN HAAG | 10.10.2002.

NOVA RUNDA U SPORU "BIH PROTIV SRJ"

Tvrdeći da u to vreme nije bila članica UN, SR Jugoslavija traži da Međunarodni sud pravde revidira svoju presudu iz jula 1996. kad je potvrđena nadležnost tog suda u sporu koji je - zbog kršenja Konvencije o genocidu - pokrenula Bosna i Hercegovina. Javna rasprava o zahtevu Beograda zakazana za 4-7. novembar 2002.

Najnovija runda maratonskog spora "Bosna i Hercegovina protiv Jugoslavije", koji se još od marta 1993. vodi pred Međunarodnim sudom pravde - najvišom pravnom instancom UN koja presuđuje u sporovima između država - odigraće se od 4. do 7. novembra ove godine, saopšteno je u Hagu.

Tokom ta četiri dana u haškoj Palati mira će se raspravljati o zahtevu Jugoslavije za "revizijom" presude iz jula 1996. kojom se Međunarodni sud - odbacujući "preliminarne prigovore Beograda" - proglasio nadležnim da presuđuju u sporu "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije". Spor je u martu 1993. pokrenula BiH, optužujući SRJ da je - ulogom koju je igrala u ratu u Bosni - prekršila Konvenciju o genocidu.

Zahtev za revizijom zasniva se na članu 61 Statuta Međunarodnog suda, kojim se dopušta takva mogućnost u slučaju "otkrića novih činjenica" koje nisu bile poznate ni Sudu ni stranama u sporu u trenutku kada je donošena sporna presuda. "Nova činjenica" je, po Beogradu, to što je SRJ tek 1. novembra 2000. postala "nova članica UN", što u trenutku donošenja presude 1996. "očito nije bilo poznato ni Sudu ni stranama u sporu". U zahtevu je takođe navedeno da je SRJ tek u martu 2001. formalno obavestila generalnog sekretara UN o pristupanju Konvenciji o genocidu, stavljajući odmah rezervu na njen član IX, što znači da ne prihvata automatsku nadležnost Međunarodnog suda u sporovima oko primene te Konvencije.

Jugoslavija je tu, očito, naučila lekciju iz svog spora protiv zemalja-članica NATO, iz kojeg su se dve zemlje (SAD i Španije) "izvukle" tako što su se pozvale na rezervu koju su prilikom pristupanja, stavile upravo na član IX Konvencije o genocidu.

Bosna i Hercegovina je krajem prošle godine podnela pismeni odgovor na zahtev SR Jugoslavije u kojem se pored ostalog tvrdi da u ovom slučaju postoje dovoljni pravni osnovi za nadležnost Međunarodnog suda, kao i da zaključak do kojeg su sudije došle u julu 1996., kada su odbacile prigovore Beograda, "ne zavisi od toga da li je Jugoslavija u trenutku donošenja presude bila članica UN i strana-potpisnica Statuta Međunarodnog suda".

U prethodnim pokušajima osporavanja nadležnosti Međunarodnog suda, SRJ nije dovodila u pitanje međunarodno-pravni kontinuitet sa SFRJ niti svoj status ugovorne strane Konvencije o genocidu, već je nastojala da ospori pravo BiH da se na tu Konvenciju poziva i dokazivala da ona važi samo u međunarodnim, a ne i unutrašnjim konfliktima. Ostaje da se vidi da li će SRJ ovog puta biti uspešnija i da li će Svetski sud prihvatiti retroaktivno odricanje Beograda od Konvencije o genocidu, jedne od najznačajnijih tekovina međunarodnog humanitarnog prava nakon II svetskog rata.