HAG/DEN HAAG | 12.03.2014.

BRIONSKI TRANSKRIPT KAO DOKAZ GENOCIDNE NAMERE

Dokazujući da je Hrvatska odgovorna za genocid nad Srbima u operaciji "Oluja" srpski pravni tim se oslanja na reči Franje Tuđmana sa sastanka na Brionima kao pokazatelja namere da se genocid počini, zatim na iskaze bivših pripadnika UN snaga u Krajini, srpskih žrtava i eksperta Save Štrpca koji tvrdi da je do sada popisao 1.713 srpskih žrtava "Oluje"

U drugom delu današnjeg zasedanja pred Međunarodnim sudom pravde predstavnici pravnog tima Srbije prezentovali su argumente iz protivtužbe kojom dokazuju da je Hrvatska odgovorna za genocid počinjen u operaciji "Oluja". Šef tima Saša Obradović je naveo da Srbija ima "legitiman interes" da traži pravni lek za svoje sunarodnike od kojih je 150.000 izbeglo upravo u Srbiju, a trećina tog broja i danas tamo živi.

Dokazujući postojanje namere da se počini genocid, Srbija se "čvrsto oslanja" na transkript sastanka na Brionima predsednika Franje Tuđmana sa najvišim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima Hrvatske od 31. jula 1995. godine. Tada je, smatra Obradović, skovan plan da se tokom "Oluje" uništi "deo srpske etničke grupe u Krajini", što je obeležje genocida. Na genocid, po srpskom timu, ukazuju i drugi indikatori iz operacije "Oluja": neselektivno granatiranje krajinskih gradova, prisilno premeštanje civila, masovna ubistva Srba koji su odlučili da ostanu, napadi na izbegličke kolone, pljačke i razaranja napuštenih kuća i, konačno, uvođenje administrativnih mera kojima je sprečavan povratak izbeglih Srba.

Srbija se oslanja i na određeni broj dokumenata, poput izveštaja UN i evropskih posmatrača u Krajini iz vremena "Oluje", kao i na izveštaje Hrvatskog helsinškog odbora i srpske nevladine organizacije "Veritas". Srpski pravni tim prihvata da u njima ima određenih grešaka, ali smatra da su u suštini komplementarni i dokazuju da su u "Oluji" žrtve bili krajinski Srbi, a počinioci pripadnici hrvatskih vojnih i policijskih snaga.

Pored toga, Srbija je priložila i izjave sedam svedokao činjenicama i jednog eksperta. Te su izjave uvedene u dokaze, a hrvatska strana je odlučila da unakrsno ne ispituje svedoke, pa su advokati Vejn Džordaš/Wayne Jordash i Novak Lukić ukratko opisali najznačajnije delove njihovih iskaza. Neki od njih su svedočili pred Tribunalom u predmetu hrvatskih generala, a srpski tim smatra da odluka žalbenog veća da ukine osuđujuću presudu Gotovini i Markaču ne umanjuje dokaznu vrednost njihovih navoda.

Prva dva svedoka srpske strane su pripadnici UN snaga – kanadski oficiri Džefri Hil/Jeffrey Hill i Endrju Lesli/Andrew Leslie – koji su granatiranje krajinskih gradova opisali kao "šikanirajuću paljbu" , uperenu protiv civila. U njihovim se izjavama navodi i da su tokom obilaska područja u koje su ušle hrvatska vojska i policija videli brojne leševe, kao i spaljene i opljačkane kuće.

Drugu grupu čini pet srpskih svedoka koji su u vreme "Oluje" živeli u Krajini. To su Božo Suša, Mirko Mrkobrad, Jela Ugarković, Ilija Babić i Mile Sovilj. Svi su svedočili da je "Oluja" počela sveobuhvatnim i neselektivnim granatiranjem, bekstvom civila, napadima na izbegličke kolone i ubistvima onih koji su odlučili da ostanu, među kojima su i bliski rođaci nekih od svedoka.

Poslednji svedok Srbije je ekspert Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", koji se bavi prikupljanjem podataka o srpskim žrtvama u Hrvatskoj. Po njegovoj izjavi, "Veritas" je zabeležio 6.284 srpske žrtve tokom celog rata u Hrvatskoj, od čega je 1.713 stradalo u "Oluji", a među njima su 254 žrtve napada na izbegličke kolone.

Rasprava se sutra nastavlja izlaganjem argumenata srpskog pravnog tima.