HAG/DEN HAAG | 28.02.2006.

BIH "OTVORILA KARTE"

Pravni zastupnici Sarajeva najavili na koji će način pred Međunarodnim sudom pravde dokazivati da je u Bosni i Hercegovini počinjen genocid i da je za njega odgovorna tadašnja SRJ a sadašnja SCG

Drugog dana rasprave u sporu "BiH protiv SCG" pred Međunarodnim sudom pravde, američki profesor Tomas Frenk/Thomas Franck je izložio na koji će način strana koju zastupa dokazivati da je u Bosni i Hercegovini počinjen genocid i da je za njega odgovorna tadašnja SRJ a sadašnja SCG.

Nepobitni dokazi o tome šta se dogodilo i ko je za to odgovoran, rekao je Frenk, su se u proteklih 13 godina gomilali paralelno sa gomilama leševa ekshumiranih iz masovnih grobnica širom BiH. Bosanska strana će, pre svega, tražiti od suda da prihvati neke opštepoznate, "notorne" činjenice, koje nema potrebe dokazivati sem ukoliko ih ne ospori suprotna stanja. Kao jednu od takvih nepobitnih i opštepoznatih činjenica profesor Frenk je naveo da je u Srebrenici u julu 1995. godine ubijeno između 7 i 8 hiljada muškaraca, dok je više hiljada žena i dece deportovano. "Notorna" činjenica je, po Frenku, i međunarodni karakter konflikta u Bosni i Hercegovini.

Bosanska strana, najavio je Frenk, neće pred sud izvoditi žrtve zločina, jer bi morali pozvati "na hiljade" njih. Umesto toga, prikazaće sudu odlomke njihovih svedočenja pred Haškim tribunalom, gde su njihovi iskazi, kako je rekao, prošli kroz filter rigorozne procedure izvođenja dokaza u suparničkom postupku. Međunarodnom sudu će, takođe, biti prezentirana neka priznanja "lidera genocida", kao što je izjava Biljane Plavšić pred Tribunalom, a moći će i da čuju snimke presretnutih telefonskih razgovora Karadžića, Miloševića i drugih aktera bosanske tragedije koji otvoreno, "ne shvatajući pravne posledice" toga, govore o "nestajanju" ili "istrebljenju Muslimana". Od video dokaza koje će ponuditi bosanska strana Frenk je posebno pomenuo snimak streljanja šestorice muslimanskih mladića i dečaka od strane "Škorpiona" što je, po njemu, nepobitan dokaz da su i snage iz Srbije učestvovale u srebreničkim ubistvima."

Značajan deo dokaznog materijala će, kako je najavljeno, predstavljati i izveštaji i zaključci organa i tela Ujedinjenih nacija, kojima Međunarodni sud pravde – kao organ UN - uvek daje značajnu težinu. U tom materijalu su, naveo je Frenk, rezolucije Saveta bezbednosti i Generalne skupštine UN, kao i izveštaji generalnog sekretara i specijalnih izvestilaca UN. U mnogim od tih dokumenata se navodi da su u BiH počinjeni zločini koji dostižu razmere genocida i kakvi u Evropi nisu viđeni od kraja II svetskog rata, a za koje primarnu odgovornost snose vlasti SRJ.

Profesor Frenk je ukazao da bosanskoj strani nisu dostupni mnogi važni dokazi, koje Beograd odbija da im dostavi. Neke od tih dokaza Beograd je, nevoljno, dostavio tužilaštvu Haškog tribunala, ali pod uslovom da oni "ne budu dostupni ni bosanskoj strani ni Međunarodnom sudu." Predstavnik BiH je, tim povodom, podsetio na međunarodnu sudsku praksu po kojoj sudovi imaju pravo da "izvedu negativne zaključke iz odbijanja država da dostave dokaze koji se od njih traže." Jer, zaključio je američki profesor, prikrivanje dokaza je samo po sebi "dokaz štete koju bi ti dokumenti mogli da nanesu strani u sporu."

Pošto će bosanska strana tražiti da se u dokaze uvedu činjenice i pravni nalazi utvrđeni u presudama Haškog tribunala, savetnik u timu zastupnika BiH Magda Karagianakis – koja je bila u timu optužbe na dva tribunalova suđenja za Srebrenicu – je opširnije govorila o proceduri po kojoj se u Tribunalu izvode dokazi i utvrđuju činjenice.