HAG/DEN HAAG | 07.03.2006.

BIH NE TRAŽI DA SUD ODREDI VISINU KOMPENZACIJE OD SCG

U zaključku prve sedmodnevne runde argumenata, pravni zastupnici BiH su govorili o "posledicama odgovornosti države za genocid." Jedna od posledica jeste naknada štete o kojoj bi najpre, "u dobroj volji", trebalo da pregovaraju eksperti BiH i SCG, a ako se oni za godinu dana ne dogovore, Sarajevo će od Međunarodnog suda tražiti da on odluči o visini kompenzacije. Preduslov je, naravno, da sud proglasi SCG odgovornom za genocid u BiH

Pozivajući Međunarodni sud pravde da "jasno razgraniči pojmove državne odgovornosti i kolektivne krivice", profesor Tomas Frenk/Thomas Franck je danas, u zaključku prve runde argumenata pravnih zastupnika BiH, posebno naglasio da utvrđivanje odgovornosti Srbije i Crne Gore ne znači "da je svaki pojedini građanin te države kriv za genocid. Oni to, svakako, nisu". Međutim, nastavio je Frenk, "njihova je država svesno vodila, pomagala, trenirala, naoružala, oblačila, plaćala i inspirisala one koji su počinili genocid. Mada mnogi od njih ne dele krivicu počinioca, svi oni dele građansku odgovornost da priznaju grozote koje su počinjene u njihovo ime i pomognu da se zaleče rane."

Pre profesora Frenka, njegov kolega u zastupničkom timu BiH, profesor Alen Pele/Alain Pellet je govorio o tome na koji bi način SCG trebalo da pomogne zalečenju rana genocida. Fundamentalni princip je, po njemu, "reparacija koja će izbrisati posledice i uspostaviti stanje koje bi postojalo da nije bilo kršenja međunarodnog prava od strane SCG." No kako to, na žalost, nije moguće – pošto se mrtvi ne mogu ponovo oživeti i jer se osakaćenima ne mogu vratiti ruke i noge, kao što se ne mogu poništiti posledice nasilja nad silovanim ženama – BiH se u svom zahtevu orijentiše na kompenzaciju (naknadu štete) i satisfakciju (zadovoljenje).

BiH, nastavio je Pele, ne traži da sud odredi visinu štete koju treba da nadoknadi SCG. Umesto toga, sud bi, prema bosanskoj strani, trebalo da u presudi jasno navede osnovne principe kompenzacije kojima će se strane rukovoditi u bilateralnim pregovorima o naknadi štete. Ti pregovori bi trebalo da se vode "u dobroj volji" i "bez odugovlačenja", a ukoliko za godinu dana ne urode plodom, BiH bi se, rekao je Pele, obratila sudu da on odredi visinu kompenzacije.

Najprirodnija satisfakcija za bosansku stranu bi bila da sud formalno proglasi da je SCG ne samo prekršila Konvenciju o genocidu, već i da dalje nastavlja da je krši time što, kako je rekao Pele, "tvrdoglavo ignoriše svoju obavezu da kazni počinioce genocida" ili da Tribunalu izruči optužene za genocid.

Govoreći o drugim posledicama koje proizlaze iz odgovornosti države, Pele je istakao da je Međunarodni sud nadležan da od SCG traži "garancije da neće ponoviti genocid." Bosna i Hercegovina, rekao je francuski profesor, "ima, na žalost, dobre razloge da veruje da bi se to moglo ponoviti i zato traži takve garancije." Ne negirajući "demokratsku prirodu sadašnjeg režima u SCG", Pele je ukazao da i dalje postoje "neke ozbiljne pretnje." Ilustrovao je to podatkom da su Srpska radikalna stranka (SRS) i Socijalistička partija Srbije (SPS) – kojima po Peleu iz tribunalove Pritvorske jedinice i dalje upravljaju Šešelj i Milošević - na poslednjim parlamentarnim izborima osvojili zajedno 35 odsto glasova. Pomenuo je, zatim, prošlogodišnju tribinu na Pravnom fakultetu u Beogradu na kojoj se tvrdilo da u Srebrenici "nije bilo nikakvog masakra i da su sve žrtve muslimanski vojnici koje je žrtvovao Alija Izetbegović da bi prizvao međunarodnu intervenciju." Konačno, naveo je i nedavne manifestacije u Beogradu na kojima su nošene slike Ratka Mladića koji, kako je rekao, od 1998. živi u Beogradu i prima penziju VJ. Činjenica da beogradske vlasti ne hapse glavnog izvršioca genocida – zaključio je Pele – "ne uliva poverenje u njihovo poštovanje Konvencije o genocidu."

Sutra, osmog dana rasprave u slučaju "BiH protiv SCG" pred Međunarodnim sudom pravde, pravni zastupnici Beograda će započeti iznošenje svojih argumenata.