HAG/DEN HAAG | 15.03.2006.

BEOGRAD: GENOCID JE PLOD "RATNE PROPAGANDE" SARAJEVA

Pravni zastupnici SCG tvrde da je BiH bila "veoma uspešna u ratnoj propagandi" i da su tvrdnje o genocidu jedan od plodova te propagande

Bosna i Hercegovina nije bila žrtva spoljne agresije već je u njoj vođen građanski rat tri strane – Srba, Muslimana i Hrvata – ukazao je pravni zastupnik Beograda, francuski advokat Ksavije de Ru/Xavier de Roux, u nastavku rasprave pred Međunarodnim sudom pravde.

Osporavajući tvrdnje zastupnika BiH o planskom i sistematskom karakteru ubijanja bosanskih Muslimana, De Ru je ukazao da su "žrtve, na žalost, nerazdvojni deo svakog ratnog sukoba" i da se namerna ubistva civila mogu eventualno kvalifikovati kao zločin protiv čovečnosti, ali ne i kao genocid.

Činjenica da se u izveštajima i rezolucijama Saveta bezbednosti i Generalne skupštine između 1992. i 1995. godine konstatuje da je u BiH u toku genocid, po francuskom advokatu nema nikakvog značaja budući da je taj termin, smatra on, upotrebljavan u "političkom, a ne u pravnom, smislu." Ni Savet bezbednosti ni Generalna skupština UN, ukazao je zastupnik SCG, "nisu nadležni da ocenjuju da li je na teritoriji bivše Jugoslavije počinjen genocid, budući da je to u isključivoj nadležnosti suda."

BIH je, smatra pravni zastupnik Beograda, "na vreme shvatila da se u ratnom sukobu treba predstaviti kao nevina žrtva" pa je zato već na početku rata angažovala američku firmu za odnose sa javnošću, koja je pomogla da se u svetskoj javnosti stvori slika o bosanskim Muslimanima kao žrtvama genocida. Francuski advokat smatra da su "predsednik Izetbegović i ratna propaganda BiH bili veoma uspešni u toj igri, do te mere da su ljudi brzo izbrisali iz sećanja koji su njihovi ratni ciljevi."

Sastavni deo "ratne propagande" je, ukazuju zastupnici Beograda, "preterivanje u broju žrtava" sukoba u BiH. Na tu su propagandu, po njima, "nasele" i neke međunarodne organizacije koje su prikupljale informacije o zbivanjima u BiH između 1992. i 1995. godine. Kao primer, De Ru je naveo da se u izveštaju specijalnog izvestioca UN za ljudska prava Tadeuša Mazovjeckog/Tadeush Mazowjetzki navodi da je u selu Hambarine u Bosankoj Krajini u maju 1992. godine ubijeno hiljadu osoba, dok je Tribunal u slučaju Brđanin utvrdio da je u tom selu ubijeno troje ljudi. Ne sporeći da je Srebrenica jedan od najtežih zločina počinjenih tokom rata u BiH, De Ru je doveo u pitanje i broj tamošnjih žrtava. Ukazao je, naime, da se u presudi generalu Radislavu Krstiću navodi da je u Srebrenici ubijeno između 7 i 8 hiljada ljudi, a da se u optužnici protiv Ratka Mladića tvrdi da je ubijeno ukupno 5.390 osoba.

Prema De Ruu, bosanska strana preteruje i sa brojem zatočenika u zatvorskim objektima i logorima poput Manjače, Omarske, Keraterma ili Trnopolja. Dok se 1998. u odgovoru na jugoslovensku kontra-tužbu navodi da je u tim logorima bilo zatočeno oko 300 hiljada ljudi, prošle sedmice je na usmenoj raspravi taj broj sveden na jednu trećinu, odnosno na "najmanje 100 hiljada zatočenika."

De Ru je najavio da će njegova koleginica Nataša Favo-Ivanović/Fauveau u nastavku rasprave odgovrati na navode o silovanjima kao konstitutivnom elementu genocida.