Pretraživati možete i po delovima reči radi preciznijih rezultata. Primer: ukucajte Oputž umesto Opužba X

Sense Tribunal

Sarajevske ruže* – Teror u 12 slika (2012) - 54 min

Film govori o tome kako su zbivanja tokom 44 mjesečne opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine predstavljena i rekonstruisana na suđenjima pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Pored građana Sarajeva koji su pred sudom opisali patnje i stradanja kroz koja su prošli, u filmu se pojavljuju i međunarodni svjedoci, uključujući i ratne izvještače čiji su reportaže iz opsjednutog Sarajeva prikazane u sudnici. U filmu posvećenom sarajevskim žrtvama na 20. godišnjicu opsade grada, korišćeni su isključivo snimci Audio-vizuelne službe Tribunala, kao i arhivski snimci iz vremena opsade, uvedeni u dokaze na "sarajevskim suđenjima".

*Sarajevska ruža je trag od eksplozije granate u betonu, kasnije ispunjen crvenom bojom. (Wikipedia)

TRANSKRIPT

CAROLYN EDGERTON

Teror je, u ovom slučaju, hotimično oduzimanje osećaja sigurnosti. Bez ikakvog osećaja sigurnosti bilo gde u gradu. Niko nije znao hoće li biti sledeća žrtva. To je uticalo na svaki trenutak u životima tih ljudi. Teror je bio taj trenutak panike kad ljudi pritrčavaju pokušavajući da pomognu žrtvi, čekajući nove pucnjeve. Imamo mnoštvo dokaza o tome.

SVEDOK 91

Mi smo ovo u našem stručnom slengu zvali ružom ili šapom karakterističnom za mjesta na asfaltnoj podlozi gde detonira minobacačka granata, u ovom slučaju, kalibra 82mm.

SARAJEVSKE RUŽE

MARK IERACE

Opsada Sarajeva je bila tako ozloglašena epizoda u sukobu u bivšoj Jugoslaviji da se moramo vratiti sve do Drugog svetskog rata kako bi pronašli sličan primer u evropskoj istoriji. Još od tada ni jedna profesionalna vojska nije sprovodila takvu kampanju neumoljivog nasilja nad civilima nekog evropskog grada, kako bi ih vratila u stanje srednjovekovnog lišavanja i stalnog straha od smrti.

NARATOR

Opsada grada i nametanje nepodnošljivih uslova života civilnom stanovništvu – ma kako to bizarno zvučalo – nije zločin po važećem međunarodnom humanitarnom, ili ratnom, pravu. Izraz “opsada” je na suđenjima i u presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju korišćen samo kao opis činjeničnog stanja u kojem su se našli građani Sarajeva, kontekst u kojem su izvršena krivična dela nasilja čiji je osnovni cilj bilo širenje terora nad civilnim stanovništvom.

U OBRUČU

MARK IERACE

Da je optuženi naprosto hteo pobiti što je moguće više Sarajlija, ne bi to učinio na taj način. Bio je opremljen sredstvima koja su mogla izazvati mnogo veće civilne žrtve, da mu je to bila namera. Grad Sarajevo je okružen brdima koja su bila načičkana stotinama minobacača, tenkova, haubica, raketa i drugog artiljerijskog oruđa. Iz karakteristika kampanje vođene u tako dugom periodu je očito da namera nije bila da se ubije što više civila, već da se u svakog usadi svest da će - dokle god ostanu u Sarajevu - oni i njihovi voljeni biti pod neizbežnim rizikom od smrti.

NARATOR

Za kampanju artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom, tužilaštvo Tribunala je optužilo vrhovne političke i vojne vođe bosanskih Srba: predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i komandanta Glavog štaba Vojske Republike Srpske, Ratka Mladića. Oni se terete da su planirali i naredili napade na civilno stanovništvo.

Dva ratna komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa, koji je držao grad u železnom obruču, generali Stanislav Galić i Dragomir Milošević, optuženi su za sprovođenje i izvršavanje planova i naređenja svog političkog i vojnog vrha.

Konačno, tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Momčilo Perišić, optuženi su da su logističkom, kadrovskom i drugom podrškom snagama koje su držale grad u obruču, pomogli i podržali kampanju terora nad Sarajevom.

VIDEO

Zaštitne snage UN su na ulicama i pružaju zaštitu građanima. Blindirano vozilo se kretalo sporo kako bi pružilo zaklon ljudima od snajperske vatre.

MARTIN BELL

To je verovatno bio prvi slučaj u istoriji ratovanja da su korištena sredstava masovnog razaranja, a da smo istovremeno mi imali sredstava masovnih komunikacija kojima smo efekte tih dejstava iz dana u dan prenosili u dnevne sobe širom Evrope i van nje.

VIDEO

JEREMY BOWEN

Nema mesta ni trenutka u kojem bi se Sarajlije mogle osećati sigurnima.

ERNAUT VAN LYNDEN

Pucanje i opsada nastavljaju se istim intenzitetom kao proteklih pet meseci.

MARTIN BELL

Dvojica međunarodnih posrednika ušli su u grad i provezli se pored tela mlade žene koja je ostavljena da leži na ulici nakon sto je tog jutra pogođena u glavu.

JEREMY BOWEN

Civili rizikuju živote baveći se najjednostavnijim stvarima i toga im je sada dosta.

ERNAUT VAN LYNDEN

Svake minute prolazi novi kamion ili kola hitne pomoći, donoseći nove ranjenike.

MARTIN BELL

Ljudi su naučili su da improviziju i potreban im je svaki dobar prijatelj.

Martin Bell, BBC News, Sarajevo.

NA NIŠANU

MARK IERACE

Zanimanje, uzrast, pol i etničko poreklo za snajpere nisu bili od značaja. Na civile je pucano dok su bili u svojim kućama, gledali televiziju, pili kafu ili se molili. Pucano je dok su prelazili ulicu, skupljali drva, zahvatali vodu iz kanala i nosili je kućama, uklanjali smeće,šetali i razgovarali s prijateljima, vozili se u kolima, kamionima, autobusima, tramvajima ili biciklima i dok su sahranjivali svoje mrtve. Ni jedna ljudska delatnost nije bila dovoljno bezazlena, prizemna ili sveta da bi izbegla sud snajpera.

TARIK KUPUSOVIĆ

Celo vreme, tih nekoliko prvih meseci mislili smo da se iduće sedmice mora rat završiti, da je to nemoguće šta nam se dešava.

AERNOUT VAN LYNDEN

Strah. Ljudi su, koliko su mogli, živeli u podrumima svojih kuća ili u skloništima, obuzimao ih je strah jer su shvatili da ma gde se nalazili u gradu, gde god živeli, mogu biti pogođeni artiljerijskom ili minobacačkom granatom ili postati mete mitraljeske vatre.

RICHARD MOLE,

Gde god da ste išli, šta god da ste radili, bili ste izloženi tom neprekidnom strahu i strepnji da nećete stići tamo gde ste naumili.

ISMET HADŽIĆ Na početku rata to je bila katastrofa. Psihološka katastrofa. Ne samo ljudi koji su poginuli i njihove porodice su preživaljavale užasno, nego i komšiluk i malo veći deo naselja ili ulaza gde je čovek poginuo. Već 1994. i 1995. to je, izgovoriću jednu jako ružnu reč, postala normalna stvar. Samo bi žalili ljudi oni koji su u okviru porodica našli svog mrtvog ili pogođenog, ovi bi pogledali i dešavalo se kao još jedan manje.

MILAN MANDILOVIĆ

Strah, anksioznost odnosno strepnja, pojačana neuroza, neurostenija, određene fobije, znači sva ta devijanta mentalna stanja koja su bila uslovljena jednim neprirodnim stanjem u dugom vremenskom periodu.

ZVUČNA ZAVESA

RICHARD MOLE,

Mislim da je vrlo važno shvatiti intenzitet buke u gradu. Buka je bila neprestana, istrajna, tako da bismo mi u svojim dnevnim izveštajima napisali da je bio miran dan ako bi na grad palo sto granata. Prilično aktivan dan bi bio dan u kojem bi registrovali između 400 i 500 granata, a ekstremno aktivnim nazivali smo dane u kojima bi palo 600 ili više granata.

NARATOR

Nesporno je da je u Sarajevu, s obe strane linije razdvajanja, bilo vojnih objekata i snaga koji su bili legitimne mete napada suparničke strane. No, legitimne vojne akcije, čak i kada su dovele do nenamernih civilnih žrtava, nisu bile predmet tribunalovih optužnica i suđenja. Ono što, međutim, jeste bilo predmet krivičnog gonjenja je kršenje principa selektivnosti, odnosno razlikovanja vojnih od civilnih objekata, principa kojeg se mora pridržavati svaki komandant. Međunarodno običajno pravo propisuje apsolutnu zabranu napada na civile i civilne objekte, te se ona ne može kršiti, ili pravdati, bilo kakvom vojnom nuždom.

MARTIN BELL

Otprilike u vreme ručka jedna je granata pala u sredinu glavne trgovačke ulice. Uprkos svemu, veliki broj ljudi ipak izlazi na ulice u to doba dana i ova je eksplozija odnela nasumične žrtve među njima. Ovo je ona ista ulica malo kasnije. Mrtvi i ranjeni su odneseni ali minobacačke granate padaju i dalje. Malo je reći da je svakodnevni život ovih ljudi nepodnošljiv. Nema bezbednog mesta i trenutka... Posao Sarajeva je preživljavanje. Ljudi se ne nadaju bekstvu, niti pomišljaju na predaju...

MARTIN BELL

Po meni krivica je takođe i na zapadnim demokratijama kojima nije bilo dovoljno stalo do tih ljudi, niti su razumeli da je svako ugrožen tom vatrom koja gori u jednom delu našeg zajedničkog evropskog doma.

BOLNICE

VIDEO

EARNOUT VAN LYNDEN

Svake noći provedene u Sarajevu pomislite ne može biti gore, ali bude...

Grad pod mladim mesecom trese se od detonacija. Osvetljen paljbom i mnoštvom svetlećih varnica koje padaju po gradskim krovovima. Svanulo je i odlazimo na odeljenje za intenzivnu negu gradske bolnice čiji su hodnici pretrpani pacijentima s amputiranim delovima tela, u jakim bolovima. Neki od njih će preživeti, ali doktori ne mogu više ništa učiniti za ovu devojčicu. U blizini leže dvoje drugih koji su napustili ovaj svet pre nje. Ovo je mesto nasumičnih smrti. Neki mrtvi su pokriveni neki nisu, dok crvi gmižu po podovima. Mala kuća bosanskog užasa.

Aernout Van Lynden, Sky News, Sarajevo.

NARATOR

“Mala kuća bosanskog užasa” u sarajevskoj Gradskoj bolnici nije bila uzrokovana samo velikim brojem žrtava koje su tu donesene nakon artiljerijskih i snajperskih incidenata u gradu. Bila je to, takođe, i posledica čestih direktnih topovskih, minobacačkih i mitraljeskih udara na bolnicu, udara u kojima su – osim zidova i prozora – stradali i medicinsko osoblje i brojni pacijenti.

BAKIR NAKAŠ

Na ovoj fotografiji časni sude možete da vidite južnu stranu Državne bolnice Sarajevo. Iz razloga ovakvog izgleda južne strane, većina stranaca koji su dolazili u ovu bolnicu radi prepoznavanja zvali su je “bolnica Swiss Cheese”, bolnica švajcarski sir.

JOHN ASHTON

Sećam se incidenta od 23. septembra ‘92. kada je bolnica tri puta pogođena: jednom sa prednje strane, a dve granate su došle sa istočne strane, iz pravca Pala. Bio je to vrlo kritičan dan jer smo imali jako mnogo ranjenih ljudi na ulicama i baš kada su oni dovezeni pred bolnicu, granata je pala i ranila mnoge od onih koji su izašli da pomognu.

MILAN MANDILOVIĆ

Prvi i osnovni cilj je bio destabilizacija cijeloga grada, destabilizacija i uništenje svih vitalnih funkcija grada. Zdravstvena funkcija je jedna veoma bitna funkcija koja bitno utiče na moral ljudi. Tako da mislim da je to jedan od inicijalnih razloga za permanentno gađanje i pokušaj uništenja i prestanak rada bolnice.

DECA

MORTEN HVAAL

Mislim da je ova fotografija napravljena u avgustu 1993. godine u takozvanoj francuskoj bolnici u Sarajevu. Mislim da se radi o petogodišnjog devojčici Irmi Hadžimuratović. Bila je ranjena u minobacačkom napadu u kojem je njena majka ubijena. Mislim da se to dogodilo u dvorištu njene kuće.

NARATOR

Fotografija petogodišnje Irme, ranjene u kičmu i stomak u julu 1993. godine, je u trenu obišla svet i postala simbol stradanja sarajevske dece.

FATIMA ZAIMOVIĆ

Nekada smo imali po dvoje, troje a nekada su nam deca dolazila u grupama kada bi granatiranje bilo jako veliko. Znalo bi doći po deset, šestoro, sedmoro dece. Ta deca su bila toliko uplašena, krvava, puna zemlje, puna krvi, raskinutih tela, plakali bi roditelji, plakalo bi osoblje, plakali bi zidovi, sve bi plakalo okolo.

JOHN JORDAN Sâmo ubijanje nije nužno krajnji rezultat snajperskog delovanja. Krajnji rezultat je razaranje. Ubijete čoveka i stvar je svršena. Ranite čoveka i potrebna su četvorica da ga nose. Ali, kada na ovaj način ciljate civile, posebno porodice koje mogu a ne moraju biti muslimanske, pogodak u dete dovešće do doslovnog razaranja čitave porodice.

NARATOR

Jedan od Džordanovih kolega iz međunarodnog dobrovoljačkog vatrogasnog tima se u novembru 1994. godine zatekao u centru Sarajeva, u blizini mesta na kojem je sedmogodišnji Nermin ubijen snajperskim hicem koji je, prethodno, prošao kroz stomak njegove majke.

DŽENANA SOKOLOVIĆ

U mene je u tom trenu mali pao, ovaj, njemu je u obraz i na glavu izašao taj metak.

JOHN DOCHERTY

Da li je to bio isti metak koji je prešao kroz vas?

DŽENANA SOKOLOVIĆ

Da isti.

JOHN DOCHERTY

Šta se dogodilo s vašim sinom Nerminom, nakon što je pogođen?

DŽENANA SOKOLOVIĆ

Pa odvukli su ga onda ovaj, u mrtvačnicu, zatim ovaj, valjda su ga ukopali, ja sam tek znala, ovaj, peti, šesti dan, oni su to sve od mene krili, nisu mi hteli da mi prijavljuju da je mali poginuo, tako da je u bolnici, malo ranjen.

JOHN DOCHERTY Da li ste vi pogođeni tokom opsade Sarajeva?

SANELA DEDOVIĆ

Da.

JOHN DOCHERTY Da li sećate kojeg je to datuma bilo?

SANELA DEDOVIĆ

To je bilo 22. novembra 1994.

JOHN DOCHERTY

A koliko ste godina imali 22. novembra 1994?

SANELA DEDOVIĆ

12 godina.

JOHN DOCHERTY

Da li ste 22. novembra 1994. godine nosili nove cipele?

SANELA DEDOVIĆ

Jesam, obukla sam nove tene i tako da sam odlučila da pređem, da pretrčim tu preko raskrnice pošto je, ovaj, dan pre padala kiša i bilo je ovamo blatnjavo po tim baštama tako da sam odlučila tu da pređem preko raskrsnice.

JOHN DOCHERTY

Niste hteli dakle uprljati nove tenisice?

SANELA DEDOVIĆ

Kao mala, tako sam odlučila i htela sam da krenem sa novim tim tenisicama do grada.

FATIMA ZAIMOVIĆ

Bilo je povređeno jedno dete divno u ulici Jelene Vitas, to se odlično sećam, zvao se Vapetić Dario. NJega sam jako dobro zapamtila. Njegovi roditelji su zajedno sa svojim komšijama hteli da zapale malo vatre, skupili su nekih papira i tako u dvorištu zgrade koja je bila potpuno okružena i kad su to hteli da urade, granata je pala u to dvorište. U jednom trenutku taj dečak je izgubio i baku i dedu i majku i oca. Kada je došao, bio je tako prestravljen, stalno je ponavljao - teto, teto ja sam video tatinu glavu kako leti kroz vazduh. Jako nam je dugo trebalo vremena da ga umirimo.

NARATOR

U januaru 1994. godine desetogodišnji Muhamed Kapetanović i dve godine stariji Goran Todorović su se, sa nekolicinom vršnjaka, igrali na snegu pred zgradom u kojoj su stanovali, u naselju Alipašino polje.

MUHAMED KAPETANOVIĆ

Pa, mi smo se sankali i najedanput smo čuli kako padaju granate. Znali smo da je blizu po jačini zvuka eksplozije onda smo se uplašili i počeli bežati. Pre nego što smo stigli do našeg ulaza u zgradu, jedna granata je pala iza nas.

DRAGAN TODOROVIĆ

Osetio sam stres ali nisam osetio u prvom momentu da sam ranjen ali naravno ekspolozija me je jednostavno me potresla pošto je to bilo poprilično blizu.

MUHAMED KAPETANOVIĆ

i Danijel Jurinić je poginuo, mene je ranila u nogu, glavu i ruku i Hodzić Admir i Elvir su takođe ranjeni.

DRAGAN TODOROVIĆ

Osetio, video sam da sam ranjen, da mi krv curi niz lice, obrisao sam, video sam, onaj, krv na svojim rukama, i jednostavno počelo je da mi se nesvesta i u tom momentu je otac silazio niz stubište i on je prva osoba koju sam sreo na stubištu.

MUHAMED KAPETANOVIĆ

Najveća je bila rana na nozi. Doktor se dugo borio da je spase, zato sam morao putovati u Italiju na lečenje dok su ostale povrede na ruci i licu bile manje.

DRAGAN TODOROVIĆ

Znam da su bili Mirza koji je nastradao, zatim Nermin koji je takođe nastradao u incidentu, bilo je još… dečak koji se zvao Dženad, bio je Alen, ne mogu se setiti tačno sad sve deca koja su bila tamo ali bilo nas je otprilike oko desetak možda ovako.

JEREMY BOWEN

Smatrao sam da je užasan zločin da se deca tako ubijaju, a da je podjednako kriminalno bilo granatirati njihove sahrane. Mislim da je to upravo groteskno nasilno i okrutno.

GROBLJA

NARATOR

Artiljerijskim i snajperskim napadima su, osim živih, bile izložene i mrtve Sarajlije. Groblja su granatirana i snajperisana, tako da su se nakon nekoliko prvih meseci rata sahrane uglavnom odvijale pod zaštitom noći, u mraku. Izveštač BBC se u avgustu 1992. godine lično uverio u rizike dnevnih pogreba.

VIDEO

Kad su stigli, rečeno im je da je Vedrana sahranjena pola sata ranije jer su Srbi granatirali groblje. Već to je bilo dovoljno strašno ali je onda postalo još gore. Ponovo je počelo granatiranje. Jedna je granata pala u trenutku kad su dečaci i devojčice iz Vedraninog doma stigli sa cvećem. Položili su ga što su brže mogli na Vedranin i grob još jedne bebe takođe pogođene snajperskim hicem. Dok je odlazila, porodica se opet našla na meti.

JEREMY BOWEN

Mislim da je to bilo izuzetno okrutno prema tim ljudima. Bili su apsolutno prestravljeni onim što se oko njih događalo, deca takođe. To se, prema rečima grobara, događalo i mnogo puta ranije ... Ni mrtvi tamo više nisu bili bezbedni. Čak i pod zemljom mogli su vas i dalje granatirati.

NARATOR

Ono što ovaj napad čini posebno okrutnim i morbidnim, je što je do njega došlo na sahrani dece ubijen dan ranije u autobusu kojim su bebe i mališani iz sarajevskog doma za nezbrinutu decu evakuisani iz opsednutog grada. Snajperski hici ispaljeni na autobus ubili su dvogodišnju Vedranu Glavaš i još mlađeg Rokija Suljemanovića.

JEREMY BOWEN

Iako sam, moglo bi se reći, okoreo u višegodišnjem izveštavanju iz ratova, i dalje sam ogorčen tim prizorima.

VODA

NARATOR

Slavine gradskog vodovoda bile su u rukama snaga koje su opkolile Sarajevo, a alternativniizvori vode na meti njihovih artiljeraca i snajperista. Odlazak po vodu je, otuda, bio skopčan sa ogromnim rizicima.

TARIK KUPUSOVIĆ

Mi smo svi znali u Sarajevu da je opsada Lenjingrada u Drugom svetskom ratu trajala 1000 dana, odnosno 900 dana ali da voda nije korisćena kao sredstvo za postizanje ratnih ciljeva.

YOUSSEF HAJIR

Zaista je to najteži dio rata bio, znate. Blokada kao blokada je samo po sebi nehumani čin. Znate, prekinuti vodu, 300 hiljada, 350 hiljada stanovnika Dobrinje kojih je u to vreme bilo, zaista nehumano. Mislim, ne znam šta da vam kažem, pogotovo, nikad niko od nas ne računa koliko dnevno potroši litara vode, znate, ali možete misliti kad čovek nosi kanister od 5 litara, od 10 litara i čeka na vodu, na red, na bunar i usred tog i to se desilo nekoliko puta, ne jednom nego nekoliko puta, znate i usred te gomile koja čeka vodu padaju granate i tako.

RASIM MEHONJIĆ

Ja sam došao nešto oko 10 sati sa suprugom mojom koja je poginula ali bile su mi dve ćerke tu koje su poginule, koje su ranije došle.Pošto sam bio u dvorištu, čuo sam detonaciju, pokušao sam preko mrtvih i ranjenih izaći da vidim šta je bilo sa mojom porodicom. Uspio sam izaći i video sam da su mi izgunili, onda sam i ja izgubio svest i više posle ne znam šta je bilo.

NARATOR

U eksploziji minobacačke granate u redu za vodu u sarajevskom naselju Dobrinja, 12. jula ‘93. osim supruge i dve kćeri Rasima Mehonjića ubijeno je još devet civila, a petnaest ih je – uključujući i njega - ranjeno.

CHESTER STAMP

Da li su sahranjene.

RASIM MEHONJIĆ

Nisu tog dana. Jer nije se smela ni sahrana izvršiti dok ne bi noć pala.

CHESTER STAMP

Jeste li bili na njihovom sprovodu?

RASIM MEHONJIĆ

Nisam.

NARATOR

Da bi utvrdili pravac iz kojeg su ispaljeni kobni hici, istražitelji tužilaštva su na licu mesta rekonstruisali sve snajperske incidente iz optužnica protiv ratnih komandanata Sarajevsko-romanijskog korpusa. Sadija Šahinović je na obali reke Dobrinje a zatim i u tribunalovoj sudnici, opisala kako je – hicem ispaljenim iz crkve udaljene oko 900 metara – 11. jula 1993. godine ubijena njena prijateljica Munira Zametica.

SADIJA ŠAHINOVIĆ

Tamo je bio već jedan skup od jedno 6-7 osoba koje su čučale, nisu smjeli da priđu i da sipaju vodu. Najedanput je moja komšinica naišla kraj mene, jednu je kanticu kraj mene ostavila a jednu je ponela, kaže - idem ja nasut. Prišla je do rijeke i kako je rijeka ovako tekla ona se okrenula i zagrabila kantu vode. I nije se nasula puna kanta pošto je bio slab pad reke, slaba je reka, bilo je toplo i ona je pokušala rukama da dopuni kantu vode. Odjedanput se samo ovako uhvatila i rekla “joj”. I kako je pošla da izađe samo je pala, ovako, preko bio je beton ovako betoniran, pala je preko betona, noge su joj bile do vode dole, ona je preko betona pala. Samo je 2-3 puta zijevnula i videla sam iz usta komplet joj je grakljan izašao iz usta, izgleda da joj je presečeno tu, to je drugi metak.

VATRA

ERNAUT VAN LINDEN

Užasnut, jedan stanar gleda kako mu je uništen dom i sva njegova imovina. Trenutak kasnije još jedan niz zapaljivih metaka zabija se u zgradu ili se odbija od zidova i pada na ulicu. Bezobzirno izazivanje požara na čisto civilnom cilju. Kao i uvek izvanredni sarajevski vatrogasci se bore sa požarom dok im još nije prekinut dovod vode. Ali voda nije glavna briga za šefa vatrogasne službe. Njihova vozila uskoro bi mogla ostati bez goriva i on kaže da neće biti u stanju da gase još jedan požar tog dana.

NARATOR

Tokom 44 meseca opsade, sarajevski vatrogasci su gasili 240 velikih požara što je, kako je pred sudom opisao jedan od njih, isto “kao za 500 godina u miru.” Prema vatrogasnim statistikama, “veliki požari” izbijaju jednom u četiri ili pet godina, dok je u Sarajevu tokom opsade bilo čak 18 “velikih požara” u jednom jedinom danu.

MESUD JUSUFOVIĆ

U suštini svaki taj veliki požar za nas je bio ono što znate šta je - 11.septembar. Bilo je još veoma teško i doći na lice mesta jer trebalo je prvo izaći iz naše stanice koja je pod vatrom. I na ulici duž čitavog puta smo bili gađani i granatama i snajperima ali kada bi nekako i došli na lice mesta više nismo smeli da ulazimo na vrata jer tako smo na početku radili pa nas je dosta izginulo i dosta nas je ranjeno.

ANDRAS RIEDLMAYER

Uništavanje Instituta za orijentalne studije u Sarajevu koji je, prema izveštajima brojnih očevidaca, granatiran i spaljen u noći 17. maja 1992. godine, predstavlja verovatno najveći gubitak arhivskih materijala u Bosni. U Institutu se nalazila arhiva bivše Otomanske provincije sa više od 200.000 dokumenta i najbogatija kolekcija islamskih rukopisa u zemlji, zapisi iz više od 500 godina kulturne istorije bosanskih Muslimana.

VIDEO

Pre nego što se zapalila većnica na jedno dva, tri sata, agresor je zatvorio sve ventile u Sarajevu, nigde nije bilo vode.

ANDRAS RIEDLMAYER

Narodna biblioteka nalazi se u centru starog grada u Sarajevu. Smeštena je u staroj Vijećnici još iz vremena austrougarske vladavine, pa je Sarajlije i dalje tako zovu. To je bila Narodna biblioteka počev od Drugog svetskog rata i za Bosnu predstavlja isto što Britanska biblioteka predstavlja za Britaniju - biblioteku zapisa.

VIDEO

Vozio sam cisternu 36.000 litara vode koja je bila tu. Prikopčali smo je kasnije na hidrant, sa hidranta smo drmali što je moglo, nije moglo. Vodu su prekinuli. Onda smo iz Miljacke direkt sa crevima vukli da bi se to ugasilo.

ANDRAS RIEDLMAYER

Ovo je snimljeno dan posle granatiranja, u unutrašnjosti biblioteke. Možete videti koliko je intenzivan požar. Vidite kako stranice knjiga plešu u plamenu.

VIDEO

Većnica je izgorela zato, nismo je mogli spasiti jer nismo imali vode i zato što je bilo tada neobjašnjivo veliko granatiranje.

TRAMVAJI

NARATOR

Mada su neki od branilaca osporavali njihov “civilni status” jer nalikuju oklopnim vozilima i jer se u njima ponekad vozio i poneki putnik u uniformi, sarajevski tramvaji se ni po kom osnovu nisu mogli smatrati “legitimnom vojnom metom.” Tim pre što se većina snajperskih napada na tramvaje dogodila u danima primirja ili varljivog zatišja na sarajevskim linijama sukoba.

SVJEDOKINJA “M”

Seli smo u tramvaj, sasvim ono, potpisano je primirje, ne može se desiti ništa, verujući. Međutim, odmah na drugoj stanici, između druge stanice, čula sam pucanj, pogledala sam u dete koje mi je sedelo u tramvaju, do prozora. Vrištao je. Uzela sam ga, videla sam da je krvav kad sam ga uzela. Bili smo na podu tad tramvaja, digli smo se i dole smo se bacilli.

CAROLYN EDGERTON

Rekli ste da je tramvaj u kom ste bili išao ka Baščaršiji i da ste vi bili okrenuti ka zadnjem delu tramvaja. Recite nam koje područje Sarajeva je bilo sa vaše leve strane?

AZEM AGOVIĆ

Sa moje leve strane je naselje Grbavica, gde sam ja bio okrenut prema Ilidži.

CAROLYN EDGERTON

Koje boje je bila odeća koju ste tog dana imali?

AZEM AGOVIĆ

Upravo ovaj sako koji danas sam obukao posle 12 godina je bio na meni.

CAROLYN EDGERTON

Time je gotovo glavno ispitivanje, časni sude, nemam više pitanja.

PATRICK ROBINSON

Hvala, unakrsno ispitivanje.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ

Časne sudije, yes, ja sam spreman za unakrsno ispitivanje, međutim čuo sam, čuo sam jedan podatak sada potpuno nov da je gospodin Agović bio baš u ovom sakou tada kad je pogođen. Ja moram, prinuđen sam, to nisam znao taj podatak, to, evo, ovoga momenta, ako može da pokaže gde mu je, gde je metak sa kojim je pogođen ušao a gde izašao i da li se to vidi na ovom sakou.

AZEM AGOVIĆ

Evo vidi se gde je metak ušao, prošao ovde i ovde izašao. Ako treba možemo pokazati i ulazak u telu i izlazak.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ, branilac

Dobro, zar nije policija koja je vodila istragu to uzela kao corpus delicti? Je li policija napravila snimke tog vašeg kaputa u ono vreme i da li postoje fotografije te iz onog vremena kada je utvrđeno da ste vi tu pogođeni?

AZEM AGOVIĆ, svedok

Policija nije vršila nikakvo slikanje ni sakoa ni mene, jer ja sam bio ranjen i u intenzivnoj njegi i nije imala šanse da izvrši taj uviđaj.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ, branilac

Ja moram da kažem da skoro da mi dođe da ne, da ne pitam ništa, ništa više dalje. Ovaj, apsolutno neću ni da pitam, nijedno pitanje neću dalje da pitam. Hvala lepo.

AFESA KARAČIĆ

Taj dan smo, ja sa svojom sestrom bila u gradu, tražile smo hranu, već je skoro popodne bilo i bilo nam je daleko pešice se vratiti na mesto gde smo stanovali, pa smo se odlučile ući u taj tramvaj koji je proradio možda sat pre, nego smo mi trebali na povratak. Ja sam joj predložila da uđemo u tramvaj jer ne možemo nositi cekere koje smo nakupovali hrane. Tako da smo ušli. Kad smo došli do toga mesta, ja sam samo osetila jak udar u ruku, vrisak, tramvaj je produžio još dole malo niže gde je stao da nas evakuišu. Ja sam u tom momentu čučnula u tramvaju pošto sam stajala kad sam bila pogođena, kad sam pokušala ustati ali sam osetila da je desna ruka pala. Rekla sam svojoj sestri da mi pomogne, da mi nema ruke. Nas su onda iz tog tramvaja pošli evakuisati, preko jednog mrtvog sam čoveka pregazila, izveli su nas, odveli u bolnicu. Eto.

KRMAČA

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ

Da li bi mogao svedok da objasni šta znači reč krmača?

P 138

Krmača je svinja, je l'.

BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ

Pošto je to svinja, velika svinja koja samo zamaže tamo gde uđe, napravi neku štetu ali ne proizvede, drugim rečima, ne može da ugrozi ničiji život – ona zabrlja tamo i ne ugrožava ničiji život – jesu ove bombe bile upravo to?

P 138

Ja nisam imao kontakta sa svinjama.

NARATOR

Arsenal Sarajevsko-romanijskog korpusa je 1994. godine dopunjen takozvanim modifikovanim avio bombama, popularno nazvanim “krmače” - oružjem ogromne razorne moći i minimalne preciznosti.

EMIR TURKUŠIĆ

Ako je definisani cilj tako velik, jer preciznost se definiše prema veličini cilja, ako je definisani cilj tako velik kao što je grad Sarajevo onda možemo reći da su te avio bombe obzirom na nameru da ubiju, razore i zastraše, s druge strane apsolutno precizne naprave.

HUBERTUS BRUURMIJN

Avio bombe o kojima je ovde reč su avionske bombe koje se inače bacaju iz aviona na metu a u ovom slučaju radi se o avio bombama koje su ispaljivane iz višecevnih raketnih bacača. Razorna moć je znatno veća jer kad govorimo o minobacačkim zrnima ili granatama, ona mogu biti težine do 10 kg, dok je avio bomba koja je korišćena u Hrasnici bila teška otprilike 230 kg tako da je imala daleko veću razornu moć. Znam da je po svoj prilici postojao pokušaj da se ovakve bombe koriste za uništenje TV stanice. Jedna je bomba pala pored TV stanice, dve ispred nje, jedna je pogodila jednu stambenu zgradu udaljenu 25 metara od mesta gde sam ja imao iznajmljenu sobu a jedna je pala na Hrasnicu i ja sam baš vodio istragu tog slučaja. Na osnovu izveštaja kolega bar jedna bomba a možda i više njih je palo na stari deo Sarajeva.

RIALDA MUSAEFENDIĆ

Prvi zvuk koji sam ja čula je bio jak udar. Iza toga je bio još jedan čudniji zvuk koji sam ja najbolje opisala da je to kao da hiljadu malih nogica hoda po šljunku. To je jedan čudan, jezovit zvuk koji nikad neću zaboraviti. Tek nakon toga su bili ti čudni bljesci, bljesak jedan, ogroman i detonacija i iza toga je nastao taj haos.

ZADNJI KRUG PAKLA

NARATOR

U jednoj od tribunalovih presuda sa dosadašnjih “sarajevskih suđenja”, Pretresno veće se pozvalo na iskaz svedoka koji je scenu zatečenu na pijaci Markale – poprištu dva pojedinačno najteža incidenta kampanje artiljerijskog terora – opisao kao “zadnji, najdublji krug Danteovog pakla.”

MEHMED TRAVLJANIN

Čula se eksplozija i to je u nas normalno bilo u Sarajevu da se čuje eksplozija i sad mi određujemo koje je snage bilo. Čak i stare žene su znale koja je to granata, da li 62, 82, 155. Ovog puta je bila jaka, detonacija je jaka bila, mi smo svi skočili, ja sam pogledao kroz prozor, vidim ljudi leže, ništa nam nije bilo neobično. U tim slučajevima svi se bacamo dole na zemlju, valjda je to instinkt ljudski. Gledamo, niko se ne diže, dobar deo ljudi se ne diže, onda nam je bilo jasno u čemu je stvar.

EZREMA BOŠKAJILO

Čula se strasna eksplozija, odbacila me detonacija u stranu odnosno osjetila sam da letim. Oko mene bilo je puno ranjenih ljudi, to je vrlo vrlo teško objasniti, bez noge čovek leži, svi su jecali, ali nisam osetila da je to bilo toliko glasno, mora da su mi uši bile zaglušene od te detonacije, nisam znala gde da gledam, gde god sam se okretala oko sebe, sve je bilo puno delova tela, krvi, mase, svega.

MEHMED TRAVLJANIN

Kako da objasnim, ja nemam reči da objasnim sudu, to se mora videti, nema šta, ali nema to je razbacano, delovi tela, kuknjava, frka, trka, ljudi koji su vukli, tovarili, i ja sam tu, to se povraćalo, ali šta ćete tako je to, ne znam šta da kažem, mogu vam samo zgaditi, sve najgore što se može desiti, to ljudski um ne može da svari uopšte, da se to može desiti u srcu Evrope.

ESAD HADZIMURATOVIĆ

Pa ja sam seo u svoje vozilo, upalio ga i rikvercom sam se vratio do ulaza do u pijacu. Još uvek je narod bežao od pijace a oni koji su bili zdravi nosili su ranjenike prema mom autu. Otvorio sam vrata svog automobila i oni su uneli koliko je moglo u auto i ja sam krenuo za bolnicu. Predao sam ih lekarima i medicinskom osoblju i onda sam se vratio ponovo na pijacu Markale da vidim da još koga prevučem. Iako nisam ulazio tamo, ja sam video haos, gde ljudi trče, sklanjaju, kupe, sad šta kupe nisam tačno video ali sam, i onda su opet do mene doneli jednu, kako mi to kažemo drugu turu sam odvezao ponovo do bolnice.

VIDEO

MARTIN BELL

U danu koji je do tada bio miran, nekoliko granata je palo na grad. Jedna od njih je eksplodirala u glavnoj ulici, nedaleko od mesta gde je prošlog februara masakriran veliki broj ljudi. Rezultat je - najveće krvoproliće koje se u Sarajevu od tada dogodilo.

SULEJMAN CRNČALO

Navečer smo pre čuli glasine neke da ima u tržnici u Sarajevu kupiti mleka u prahu, a tada je mleko bilo značajno, posebno za decu. I žena je odlučila da ide mleko kupiti. Otišla je iz kuće oko jedno pola 9 i dogovorili smo se da se ne zadržava puno, da najkasnije u 11 sati dođe kući.

EMIR TURKUŠIĆ

Ja i moj kolega smo izašli sa namerom da odemo na obližnju pijacu, a to je pijaca Markale, da nešto kupimo. Nešto novcem, nešto cigarama koje su bile platežno sredstvo i tako dalje.

SULEJMAN CRNČALO

11 sati i nema je. Odmah mi je sumnjivo bilo. Krenuo sam prema tržnici da je potražim.

EMIR TURKUŠIĆ

Međutim na pola puta, a to je u principu dosta blizu Markala mi smo videli veliki broj

automobila koji uz upaljene sirene idu prema nama i prolaze pored nas… Iz prtljažnika tih automobila videlo se da su puni ranjenih, mrtvih.

SULEJMAN CRNČALO

Upola puta sreo sam neke ljude i s njima razgovaram. Pita me kud sam pošao, ja kažem, kaže tamo je katastrofa bila. Šta je bilo. Pala je granata, pobila je naroda dosta.

EMIR TURKUŠIĆ

Mi smo odma’ znali da je to posao za nas, vratili smo se u bazu, to je svega par minuta od tog mesta na cesti, uzeli potrebnu opemu za analizu kratera, azimuta i sve ostalo što nam je trebalo i odma’ se uputili na mesto tog masakra.

SULEJMAN CRNČALO

Došao sam tačno na ono mesto gde se to dogodilo. Krvi preko cele ulice, sva je ulica u krvi, komadići ljudskog mesta razbacani, komadi ljudske odeće istrgani na sve strane, neka obuća, kao cela, pretežno pokidana ali leševa tu nisam zatekao, sve su odatle eleminisali, pitam nekog gde kud, kaže idi prema Koševu, bolnici.

ISMET SVRAKA

Mislim da sam ja ovaj ovde u vindjakni beloj, tako mi se čini. Kao da sedim ovde ja. Pomislio sam u sebi ”rani i mene”, tako mi je došlo, došlo mi je da… onda sam rukama ovako učinio po licu, rek’o sam sam sebi “glava mi je čitava”. Pogled’o sam, otvorio sam oči, gospodo sudije, možda je nevjerovatno, ali ja nisam ništa vidio. Ja nisam vidio ništa. Ja nisam ništa oseć’o dok nisam doš’o u bolnicu. Mene ništa nije bolilo dok me nisu počeli previjat, još se nisam probudio. Leva noga je amputirana iznad koljena, desnu nogu sam više imao muke. Mesec dana su mi levu nogu čistili, mesec dana, to ti je kao but od ovna, preseče te, jednim makazama uzimaju meso belo – ne valja – seču, tako mesec dana, dok se to… to je bilo prljavo... Imam geler ovdje i u glavi, bio sam skoro prije tri godine na snimanju, rekli su mi, kaže, dobro dedo nije, ostao evo primijeti se...

SULEJMAN CRNČALO

Nadajući se da nije baš ono najgore, prvo sam potražio na onim listama gde su upisani ranjenici. Nekoliko puta pregledao te liste, nema. Pitam jednog doktora, nema mi, reko, ovde nema mi ove osobe koju tražim na listama. Idi, kaže, prema mrtvačnici. Kad sam u mrtvačnicu došao, našao sam svoju ženu, u mrtvačnici, ubijena.

MARTIN BELL

Bolnica, svaki kutak i hodnik pretrpani žrtavama. Ovo je navodno deo sigurne zone pod zaštitom UN-a. Ali, kakva zaštita? Forenzički eksperti UN-a analizirali su krater na mestu ekspolozije. Ako UN ne pokaže na krivca, i ovaj napad će proći bez odgovora. Martin Bell, BBC News, Sarajevo.

MARTIN BELL

Mislim da je ovo jedan od najšokantnijih snimaka iz rata. U mnogim prilikama, a ovo je bila jedna od njih, razmišljao sam kako bi bio nemoguć svaki pokušaj da napravite film o ovom ratu. Prizori kojima sam bio okružen ne bi se mogli rekonstruisati za film. Bili su toliko strašni, tako surovo stvarni i šokantni i pomislio sam da se to ne sme nastaviti. Trajalo je već tri godine i smatrao sam da se ne sme produžiti, da se mora zaustaviti u ime naše zajedničke ljudskosti. To sam tada mislio.

SUDSKI EPILOG

NARATOR

General Stanislav Galić, komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa od septembra 1992. do avgusta 1994. godine, osuđen je na kazna doživotnog zatvora. Bila je to prva presuda jednog međunarodnog krivičnog suda po optužbi za kampanju terora nad civilima, sprovođenu s namerom da se stanovništvo drži u stanju permanentnog i ekstremnog straha.

Galićevom nasledniku na položaju komandanta Korpusa, generalu Dragomiru Miloševiću, je za ista dela u periodu od avgusta 1994. do kraja rata odmerena kazna od 29 godina zatvora. Osuđen je blaže zato što u vreme drugog masakra na Markalama 28. avgusta 1995. nije bio u Sarajevu, već u Beogradu na lečenju.

Za logističku, kadrovsku i drugu podršku Sarajevsko-romanijskom korpusu, kojom je pomogao i podržao kampanju terora nad Sarajevom, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Momčilo Perišić, osuđen je na 27 godina zatvora i njegov je slučaj u žalbenom postupku.

Bivši predsednik SR Jugoslavije i Srbije, Slobodan Milošević, takođe optužen za pomaganje i podržavanje terora nad Sarajevom, umro je u pritvoru Tribunala pre kraja suđenja.

Suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom da je planirao i naredio kampanju terora, je još u toku. Konačno, bivši komandant Glavnog štaba vojske bosanskih Srba, general Ratko Mladić, poznat i kao “Bič Sarajeva”, u pritvoru Tribunala čeka početak suđenja, zakazan za kraj maja 2012. godine.

Za ostale zločine počinjene tokom 44-mesečne opsade Sarajeva nad civilima s obe strane linije razgraničenja, suđeno je, sudi se i još će se suditi pred nacionalnim sudovima u regionu, a najviše pred sudom Bosne i Hercegovine u Sarajevu.

ISMET SVRAKA

Ja bih vas zamolio da me zovnete i kad Mladić bude ovde. To je moja zadnja, eto imao bih želju doći da i njega vidimo na sudu pravde.

O-GON KWON, sudija

Hvala.

ISMET SVRAKA

Hvala i vama. Mogu ja ići kući? Završeno?

O-GON KWON, sudija

Da, da, samo izvolite.

ISMET SVRAKA:

Doviđenja, hvala veliko.

TV Tribunal 640 (29.8.2014.)

UJEDINJENI ZA PODJELU: Srpsko-hrvatska ratna saradnja u Bosni

TAKO JE GOVORIO HADŽIĆ: Politika, laži i video trake

TRAĆENJE SUDSKOG VREMENA: Sudije u klin, odbrana u ploču

Izveštaji

Predmeti

Kalendar

Izveštaji se dostavljaju pretplatnicima Sens-Tribunal Servisa, odmah pošto su napisani, dok su na web-sajtu u celini dostupni sledećeg dana u podne.